Nemački proizvođač još nije obustavio reklamu za grejne uređaje na gas, u kojoj se kaže da zamena starog grejanja na lož-ulje novim na gas donosi i 45 odsto državnih subvencija – a to više nije tačno. Nemačka je ove podsticaje ukinula preko noći. Ubuduće se potpomažu samo oni sistemi grejanja koji rade na obnovljivu energiju. To su toplotne pumpe ili kazani za pelet.
„Najveći broj ljudi živi u starijim kućama. Sada bi trebalo sanirati, zameniti prozore, izbaciti gasno grejanje – to pomaže da se smanje troškovi grejanja, a ide pod ruku i sa zaštitom klime“, rekao je nemački ministar privrede Robert Habek, političar Zelenih.
Grejalice rasprodate
Zar sad da se izbacuje grejanje na gas? Za tri meseca počinje sezona grejanja, a više nego svako drugo domaćinstvo se u Nemačkoj greje na gas. Pozovete li majstora za montažu grejanja, on kaže da staro grejanje može da pogleda tek u oktobru, do tada su svi termini popunjeni.
Osim toga, nedostaje materijal. Toplotne pumpe skoro i da ne mogu da se dobiju. A i dok ih ugrade može da prođe nekoliko meseci. U radnjama sa električnim aparatima su mobilni radijatori i grejalice na struju skoro rasprodati. Stručnjaci opominju da električna mreža nije napravljena za tako masovno dodatno opterećenje, pa bi na lokalnom nivou ponegde mreža mogla da bude preopterećena.
Veliki računi – tek u narednom periodu
Dok je u Nemačkoj još uvek leto i grejni sistemi isključeni, i ljudi koji žive u iznajmljenim stanovima i oni koji poseduju nekretnine polako shvataju da bi jesen mogla biti veoma neprijatna. Preduzeća koja energijom snabdevaju najveći broj ljudi žele da povećaju mesečnu iznos za svoje usluge već u avgustu ili septembru.
Čak i oni korisnici koji imaju dugoročne ugovore sa garantovanom niskom cenom, od oktobra moraju da prihvate da će energija i za njih biti skuplja. Do pet cenata po kilovat-času trebalo bi da plaćaju oni sa najboljim ugovorima iz solidarnosti sa drugima.
Neće biti toplotne policije
Stimulacija putem cena dolazi prekasno, kažu ekonomisti, kritikujući time dosadašnje držanje nemačkog ministra privrede. On mesecima apeluje na građane da štede gas, i – ostaje samo pri apelima. Doduše, sprema se direktiva koja zabranjuje zimsko grejanje bazena gasom. “Ne verujem da će policija ići od jednog do drugog vlasnika bazena da proverava jesu li zagrejani, to neće biti tako”, kaže ministar
Habek i dodaje da to ne bi bila zemlja u kojoj bi on voleo da živi.
Neće biti ni zakonski propisanog smrzavanja, dodaje on, jer se tokom pandemije pokazalo da ljudi dobrovoljno poštuju mere. Stručnjaci ipak sumnjaju da se pandemija i energetska kriza mogu upoređivati. Naučni savet pri Ministarstvu za ekonomiju i zaštitu klime okuplja vodeće ekonomiste, njih 41. Savet je prošlog meseca napisao ministru Habeku pismo u kojem ga opominju da se apelima skoro nikada ne postiže neki cilj.
Pustiti da deluju cene
Oni kažu da će potrošači štedeti energiju samo ako krizu osete u novčaniku. „Visoka cena gasa je najbolji stimulans ograničenja potrošnje”, stoji u pismu upućenom ministru. „Ako signalno dejstvo cene bude stavljeno van snage, jer određena preduzeća i domaćinstva znaju da će energiju dobijati po fiksnoj ceni, oni neće imati motivaciju da štede”.
Nemački institut za istraživanje privrede (DIW) je još u aprilu proračunao da postoje mere kojima bi se potrošnja gasa smanjila za 33 odsto tokom godine, a jedna od njih je da se porast cena energenata direktno prebaci na potrošače. U prvih šest meseci Nemačka je uštedela samo 16 odsto gasa.
Država da ne snosi dodatne troškove
Ekonomisti smatraju da ne bi trebalo davati dodatnu pomoć za energetske troškove – jednom je već isplaćeno 300 evra. Oni su skeptični i kada se govori o tome da država pokrije razliku u ceni. Savet umesto toga predlaže da se ukupno tržište uredi tako da potrošači za određen procenat prošlogodišnje potrošnje ima umerene cene, a da domaćinstva koja potroše više plate penale.
Klaudija Kemfert iz Nemačkog instituta za istraživanje privrede ide i korak dalje, preporučujući da se onima koji mnogo uštede plate premije. Ministar Habek to ne želi: „Ako neko kaže, pomoći ću samo ako dobijem još 50 evra, onda bih ja rekao – matori, nećeš ih dobiti” – to je izjavio Habek u televizijskom intervjuu.
Nazad na rad od kuće
Umesto toga, ministar i dalje ostaje pri savetima da ljudi smanje frekvenciju tuširanja, da se tuširaju hladnijom vodom, da poprave grejanje i da podese optimalnu, nižu temperaturu prostorija. A pošto broj novozaraženih raste, možda bi bilo pametno da što više ljudi opet radi od kuće.
Postoje istraživanja u kojima se izračunalo da bi pet odsto energije za grejanje moglo da se uštedi ako bi veći broj ljudi radio od kuće. Klaudija Kemfert tvrdi da tu postoji „značajan potencijal” za štednju. „Principijelno bi rad od kuće mogao doprineti uštedi energije, jer kancelarijske prostorije onda ne moraju da se greju i tamo može da se uštedi.”
Koliko dugo će izdržati skladišta gasa?
Ali, da li će poslodavci koji štede energiju ako ljudi rade od kuće deo uštede podeliti sa zaposlenima? To za sada nije jasno, kao što nema odgovora na brojna druga pitanja u energetskoj krizi. Ipak, zar je neminovno da dođe do nestašice gasa?
Četiri vodeća ekonomska instituta u zemlji su izračunala da bi energenata bilo dovoljno čak i kada bi Severni tok jedan propuštao 20 odsto svog kapaciteta. Ali samo pod uslovom da Nemačka, ako se smanji dotok, ne mora da deli pristiglu količinu sa susedima. Ni to nije politički razjašnjeno. Prema proračunima, nestašice bi mogle da nastupe u aprilu i maju, a onda ponovo u decembru 2023. Dakle, zemlja će na duže staze morati da se suoči s tim problemom .
(RTS.rs/DW)
