Badnji dan počinje odlaskom u šumu i sečenjem badnjaka, a završava se posnom večerom i bdenjem kojim se iščekuje dan rođenja Hrista. Kao i drugi hrišćanski praznici, i ovaj obiluje narodnim verovanjima i običajima.
Sadržaj teksta
U šumu se ide po badnjak, ne zaboravite na dren
Šestog januara u ranu zoru najmlađi i najstariji muškarac iz kuće odlaze u šumu i seku badnjak.
Kada pronađu drvo, domaćin se prekrsti tri puta i okrene prema istoku da zaseče badnjak. Drvo sme da padne samo na istok. Badnjak se seče iz tri udarca najviše, a ako ne uspe, domaćin mora rukama da ga otkine.
U većini krajeva je običaj da se drvo ne sme dodirnuti golim rukama, pa domaćin pre sečenja stavlja rukavice.
Takođe se veruje da prvi iver badnjaka ne sme da padne na zemlju.
U međuvremenu, domaćica sklanja sve stolice iz kuće, metle, igle, kudelje i vretena. Zatim u sito umeša sve vrste žitarica, suvo voće, orahe, lešnike i jabuke. Tako pripremljeno sito uglavnom stoji na trpezi, mada u nekim krajevima može da se nađe i ispod stola.
Kada muškarci dođu iz šume ne unose odmah Badnjak, već se to radi kada padne mrak.
Badnjaku se dodaje dren, koji su Stari Sloveni smatrali biljkom koja donosi dobro zdravlje svim ukućanima.
Kada se badnjak stavi na ognjište, posipa se žitom, medom i vinom, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuće i porodice.
Pijukanje
Na Badnji dan unosi se i slama u koju se stavljaju posebni mali darovi, a deca ih uveče traže po kući pijučući, taj običaj se tradicionalno zove pijukanje.
Krcanje oraha
Jedan od najstarijih običaja je da se za Badnje veče krcaju orasi: svaki ukućanin razbije orah da vidi kakva će mu biti sreća te godine – ako je jezgro oraha zdravo i jedro, biće dobra godina, a ako ne, veruje se da će pobolevati i da te godine neće imati sreće.
Prema drugom tumačenju, pre nego što počne večera, domaćin uzima sito sa orasima, odabere četiri oraha i svaki baci u po jedan ćošak.
Reč je o drevnim narodnim verovanjima. Smatralo se da je orah hrana zlim silama i lošoj energiji i da se bacanje oraha može tumačiti kao bacanje mamca, koji će sve loše oterati od domaćina i ukućana, nakon čega bi večera trebalo da protekne u miru.
Prema narodnom verovanju, orasi se jedu samo za Badnje veče, dok se ostalih dana Božića ne diraju, kako se ne bi patilo od čireva.
Posna večera na Badnje veče
Badnji dan je poslednji dan 40-dnevnog božićnog posta kojim se vernici čiste od raznih telesnih i duhovnih slabosti.
Na trpezi se tradicionalno nalaze pasulj prebranac, riba, suve šljive, smokve i kajsije, sveže jabuke, med, orasi, bademi, turšija, posne pite…
U nekim krajevima Srbije priprema se i badnjača – pogača koja se sprema posebno za ovo veče.
Na Badnje veče se bdi
Na Badnje veče se ne spava, već bdi i očekuje svečani trenutak rođenja Hristovog.
“Sama reč u našem jeziku, Badnji dan, znači bdenje, nespavanje, znači biti budan. Ovaj praznik podseća da se u životu trudimo da budemo budni, naročito kad su ovako važni događaji u pitanju, kao što je praznik rođenja Hristovog”, objašnjava vojni sveštenik Đorđe Stoisavljević.
Dan kada treba da se mirimo
Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveli u miru i ljubavi. Tako se i podseća da je opraštanje dar božiji i jedna od najtežih hrišćanskih vrlina.
Po običajnom kalendaru, danas se ništa ne iznosi iz kuće.
(RTS.rs)
