Misija će otpočeti 2029. godine i pokušati da odgovori na pitanja: od čega se sastoje vansolarne planete i kako su nastale? Astrofizičari Bečkog univerziteta zaslužni su za softver za pozicioniranje teleskopa i učestvovaće u naučnim pripremama za misiju. Pozicioniranje svemirskog teleskopa je od presudnog značaja za merenja koja teleskop vrši.
Vansolarne planete se ne vide, već se otkrivaju tako što se uoči njihov gravitaconi uticaj na zvezde. Teleskop će imati primarno ogledalo dužine jednog metra sa spektrometrom i fotometrom. Ovi uređaji će da analiziraju vidljivu i infracrvenu svetlost i detektuju minimalne promene sjaja zvezda pri prolasku vansolarnih planeta ispred njih.
Cilj prikupljanja i analiziranja ovih podataka jeste dobijanje informacija o hemijskom sastavu atmosfera vansolarnih planeta i oblaka koji se nalaze u njihovoj atmosferi.
„Prvi put ćemo moći da objasnimo dinamičnu atmosferu planeta oko dalekih zvezda, da ispitamo mogućnost života na njima i da na taj način bolje shvatimo uzajamni odnos između zvezda i njihovih planeta. Sigurni smo da ćemo otkriti nove vrste planeta sa atmosferama koje se ne mogu naći u našem Sunčevom sistemu“, izjavo je Manuel Gidel sa Instituta za astrofiziku i jedan od vodećih istraživača misije.
(E.M/dunav.at)
