Čitavu kaznu odslužio je u zatvoru u Sibiru, gdje su zatvorenici i osoblje sa nevjericom slušali priče o tome da je zatvoren, kako sam kaže, “zbog klika kompjuterskim mišem”.
Panarin kaže da su čuvari sa njim postupali “blago”, dali su mu posao u zatvorskoj biblioteci, a jednom je dobio zadatak da postavi pano sa antiterorističkim porukama. Osim toga, u zatvoru je boravio sa drugim zatvorenicima koji su otvoreno govorili da putem internet distribuiraju materijal terorističkog sadržaja.
U jednom od prvih intervjua od kada je na slobodi, Panarin, politički aktivista, kaže da je na osnovu svog slučaja razvio ubjeđenje da u Rusiji danas bilo ko “može da završi iza rešetaka”.
“Bavio sam se mirnim poslom – arhitekturom. Ali, jednog dana oni (ruske vlasti) su me priveli zbog jednog klika mišem, kojem su svjedočile, u najboljem slučaju, desetine ljudi, plus pripadnici snaga bezbjednosti”, rekao je Panarin sibirskoj redakciji ruskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Panarin je bio jedan od prvih među stotinama ljudi optuženih za korišćenje interneta radi širenja i raspirivanja “mržnje”. Kako su se kritike i slučajevi gomilali, ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je napravio jedan od rijetkih ustupaka, ublažavajući kazneza neke od zločina povezanih sa mržnjom na internetu.
Ipak, u Panarinovom slučaju, optužbe su na kraju dovele čak do proširivanja optužnice: “podržavanje i opravdavanje” terorizma, prema članu 205. ruskog krivičnog zakona.
Panarin, koji je nedavno pušten na slobodu iz zatvora u Bisku, iz Altajskog kraja na jugu Sibira, kaže da su njegove nevolje počele 14. avgusta 2014 godine, kada su ga posjetili predstavnici vlasti, zainteresovani za njegove objave na ruskoj društvenoj mreži VKontakte.
‘Loša objava’
“Kako se ispostavilo, otkrivena je ‘loša’ objava, nastala dvije godine ranije, 2012. godine. Ne mogu ni da zamislim koliko je vremena potrošeno na to da se pretraži moj nalog i da se među svim tim objavama pronađe nešto kriminalno”, objašnjava Panarin za RSE.
Panarin je uhapšen u svom rodnom gradu Barnaulu, na obali rijeke Ob. Bio je to prvi od mnogih sličnih slučajeva u Altajskom kraju, što aktivisti opisuju kao hajku.
On je član neregistrovane partije “Druga Rusija”, koju je osnovao poznati ruski pisac i političar Eduard Limonov2010. godine, kada je njegova “Nacionalna boljševička partija” proglašena nezakonitom.
Panarin je osuđen 29. marta 2015. godine, u Moskovskom okružnom vojnom sudu za “opravdavanje terorizma” i kažnjen sa tri godine zatvora. Sudija je izrekao strožu kaznu nego što su to zahtijevali tužioci, koji su tražili dvije godine.
To je jedna od najstrožih kazni kojem je iko do sada podvrgnut za prestup počinjen na internetu, ali nije jedini slučaj.
U drugom poznatom slučaju, Jevgenija Čudnovec je 2016. kažnjena sa pet godina zatvora za dijeljenje objave o zlostavljanju djeteta koja je na kraju dovela do toga da policija uhvati i osudi dvije osobe.
Iste godine, Andrej Babejev je kažnjen zatvorom na dvije godine i tri mjeseca za dijeljenje objava o Krimu na društvenoj mreži.
Član Druge Rusije
Panarin priznaje da je članak zbog kojeg je osuđen bio “popularan među radikalno nastrojenim pripadnicima i ljevice i desnice.”
“Tekst je bio oštra kritika aktuelne vlasti, a takođe se, usputno, odnosio na predstavnike naroda sa Kavkaza. Bila je i slika Molotovljevog koktela – zapaljive bočice. To je pratilo tekst. Mene je najviše privukao stil kojim je esej napisan – borbeno, uvredljivo. Ja sam džentlmen”, rekao je Panarin.
Panarin i njegove pristalice ubijeđeni su da je on bio meta zbog svojih aktivnosti oko političke partije “Druga Rusija”.
“Tokom jednog ispitivanja, policajcu je izletjelo da su tražili bilo šta što se može dovesti u vezu sa aktivnostima “Druge Rusije”. Ali, izgleda da je shvatio da previše brblja, pa nije dalje govorio o tome”, priča Panarin. Za zatvorenike i zaposlene, Panarin je bio kuriozitet.
“Mnogi su se smijali. I zatvorenici i osoblje. Nisu mogli da vjeruju da sam zatvoren samo jer sam podijelio objavu, jer sam kliknuo kompjuterskim mišem. Bili su uvjereni da sam uradio još nešto. Uopšteno govoreći, kršenje člana 205. krivičnog zakonika kod zatvorenika izaziva poštovanje.”
Kaže da su u zatvoru sa njim postupali “blago”, vjerovatno, kako sumnja, zbog njegovog obrazovanja i kontakata u nevladinom sektoru.
Takođe, potrebni su im ljudi za “pametne” poslove i potrebni su im šefovi da predvode radničke brigade. To je razlog što su sa mnom bili blagi. Takođe, ja poznajem aktiviste za ljudska prava, što je takođe pomoglo; nikada me nisu gazili. Zaposleni u zatvoru se generalno trude da ne stvaraju sebi probleme sa aktivistima za ljudska prava. Bilo kakve pritužbe mogle bi nekoga da koštaju unapređenja”, kaže Panarin.
Na kraju je počeo da radi u zatvorskoj biblioteci, gde je “tematski sistematizovao knjige” i organizovao izložbe neobičnih panoa.
“Jednom je tema panoa bila borba protiv terorizma. Naredili su da pano pripremim ja, kao neko ko je kažnjen za opravdavanje terorizma.”
Panarin kaže da je upoznao zatvorenike koji su otvoreno priznavali da se dive ekstremističkoj grupi Islamska država.
“Tu je bio jedan čovjek, Tatarin iz Irkutska. On je bio distribuirao video-materijal o Islamskoj državi već godinu dana. Radio je to dosta otvoreno. Jednog dana, obrisao je svoju stranicu na Vkontakte, sljedećeg je policija došla kod njega. Rekli su mu da znaju da planira da se pridruži militantima”, priča Panarin. “Drugi Tatarin, iz Kazanja, takođe je podržavao Islamsku državu na različite načine, pa i putem interneta.”
Panarin je uvjeren da njegov slučaj dokazje da u Rusiji bilo ko “može da završi iza rešetaka”, bez obzira na to šta jesu ili nisu uradili. Takva realnost samo podstiče njegovu želju da nastavi sa svojim političkim aktivizmom.
“Ono što se meni dogodi neće promijeniti moj stav o tome da budem društveno aktivan”, rekao je. “Ovdje svako može da padne u nemilost vlasti”, piše Radio Slobodna Evropa.
