U IT industriji sada ima prostora za sve – programere, ekonomiste, pravnike, stručnjake koji se bave ljudskim resursima, organizacijom i sistematizacijom rada, kvalitetom i možda tu leži „kvaka“ zbog čega se i broj žena drastično promijenio.
„Na početku moje karijere, žene nisu bile rijetkost samo u našim, već i u najvećim svjetskim kompanijama, jer ih ni u njima nije bilo mnogo ni na operativnim, ni na menadžerskim funkcijama. Danas, kad uđete na fakultete tehničke struke, vidjećete da tu ima skoro 50 odsto žena, a i u kompanijama se njihov broj bliži tom procentu. U našoj kompaniji među 150 zaposlenih, 53 su žene i na to sam baš ponosna“, kaže Gordana.
Priznaje da kao ekonomistkinja koja je zakoračila u IT svijet, o tom muško-ženskom balansu ili disbalansu nije ni razmišljala, već je zgrabila priliku i upustila se u „borbu“.
„Žene su, ranije, u IT industriji zaista morale raditi više da bi se pokazale i dokazale, a naročito ako su imale želju da se pokažu u rukovodećoj ulozi. I u tome su uspjele, upravo zato što su dokazale da žena može obaviti svaki posao i za njega biti jednako ili više plaćena. I šta su još pokazale? Iz mog iskustva i to da će, ako im date posao, „gristi“ sa 110 odsto od prvog do posljednjeg trenutka, što sa muškarcima često nije slučaj“, smatra Gordana.
Napominje da je u borbi za razbijanje predrasuda veoma važna i kompanija, odnosno okruženje u kojem radite – da li vas stimuliše, da li prepoznaje osobu, a ne njen rod i pol.
„To umnogome determiniše i kako se vi osjećate, koliko ćete uraditi i šta će ta druga strana dobiti. Ja sam imala sreću da sam imala okruženje koje me zaista nije ograničavalo, a ujedno sam bila svjesna da ne možete mnogo dobiti ako i sami nešto ne date. Ne samo u profesionalnom, već i u smislu empatije, podrške, solidarnosti, ljudskosti. Tako uspijete i da se kao žena možda malo prilagodite i da steknete poštovanje. Neke muške kolege mene i danas zovu šefice, iako nekima to nisam ni bila“, kaže Gordana uz osmijeh i ženama koje tek započinju karijeru savjetuje da granice ne postoje, osim u nama samima.
Slična savjet ima i njena koleginica Sandra Jovanović, senior SAP konsultant i tim lider za HCM module u kompaniji Prointer. Ne bavite se predrasudama, bavite se sobom, svojim željama i mogućnostima i neće pogriješiti, vjeruje Sandra. Priznaje da rad na sebi često nije ni lak ni lagodan, ali je to jedini put do cilja.
„Imala sam mnogo puta preko puta sebe većinski mušku populaciju i često je to bilo posmatrano da kao žena neću imati snage da nešto iznesem ili izdržim. Najslađe je kad na kraju vidite da ste sve to uspjeli i postigli autoritet. U mom sektoru ima 30 zaposlenih, podjenako i žena i muškaraca, a bavimo se zahtjevnim poslom koji je dinamičan i često nepredvidiv, ali pruža mogućnosti za širok spektar znanja i iskustava. Zato kažem da je uz lavovsku borbu potrebno i pravo okruženje koje će vas podržati“, kaže Sandra.
Zašto je ta borba lavovska? Zato što se uspjeh jedne žene mjeri i njenim privatnim uspjesima i zahtjevima koje se pred nju postavljaju kao majku, ćerku, suprugu, prijateljicu. Kad sve te uloge dodate onoj poslovnoj, jasno je da treba dosta i fizičkog i emotivnog napora da se stigne do cilja.
„Ima jedna lijepa rečenica – kakve su vam misli, takav vam je život. Zato je važno ono što želimo i važni su mali koraci, jer uspeh se ne postiže preko noći. Svim mladim ženama rekla bih da slijede ono što žele, jer se svaki posao mnogo bolje radi kad nešto volite. Posmatrajte i svoje okruženje i učite iz svakodnevnih lekcija koje, ponekad, treba i ponoviti“, poručuje Sandra.
Svoje lekcije uspješno su savladale i mlade inženjerke iz kompanije Kaldera, članice Infinity International Group. Jelena Miljić, inženjer mašinstva, šef je Odjeljenja za planiranje proizvodnje u kojem je skoro 95 odsto muškaraca. Da, ponekad, kao šefica, mora malo podići glas, ali to je više zbog buke mašina.
„Predrasude razbijate dokazivanjem i nereagovanjem na ljude koji ih imaju i potenciraju i borite se da dovedete sebe u poziciju koju zaslužujete. Ja sam tu borbu vodila trudom i zalaganjem, a na negativne komentare nisam obraćala pažnju. Mada, priznajem da ih je u mojoj kompaniji bilo malo i to su zaista bili rijetki slučajevi. Gledala sam da svoj posao radim marljivo, a menadžment je prepoznao moje potencijale i uspjela sam da se pozicioniram“, kaže Jelena.
Muška dominacija već na samom fakultetu možda mi je bila i dodatni motiv, priznaje Ranka Kovačević, elektroinženjer i šef Službe za planiranje proizvodnje i tehnološku pripremu za mašinsku proizvodnju i elektromontažu.
I ona priznaje da su se vremena promijenila i da se žena koja ima kompetencije i znanje više i ne upoređuje sa muškarcima, u smislu njenih mogućnosti.
„Žene treba da znaju da su dale veliki doprinos na polju energetike i da su u toj oblasti važna karika. Trend je svakako pozitvan i to treba da iskoristimo bez ustručavanja. Sve što je dostupno muškarcima dostupno je i nama i zato možemo sve što mogu i oni“, poručuje Ranka.
