On je ispričao da se sa knjigom Danka Popovića sreo još u vreme studija na drugoj godini Akademije kada su se radile ispovesti.
– Studenti glume biraju šta je to iza čega mogu da stoje svojim stavovima, nazorima, svojim emotivnim doživljajem sveta i okoline, pa i prirode. Tada sam pomislio da bi Knjiga o Milutinu bila pravi izbor za to i pročitao sam je – rekao je Jezdić dodajući da je tada ovo delo doživeo suviše složenim, dok ga danas, kada se bliži petoj deceniji života, sagledava iz drugačije perspektive.
Dok je bio student, “Knjiga o Milutinu” je bila za njega obimno delo sa previše informacija i fakata.
– Nisam zadirao u to delo kao iz ove perspektive sada kada uskoro punim pedeset godina, pošto sam osetio i video svu uzaludnost i besmislenost svih ratova, pa i onih za koje kažemo da su naši – konstatovao je Jezdić.
Do toga da stane iza Milutinove ispovesti došlo je, kako je ispričao, u jednom razgovoru s rediteljem Egonom Savinom
– Spomenuli smo da bi bilo dobro da na ovom svom glumačkom naboju dođem do forme koja se zove monodrama, što bi bilo nešto moje, nešto iza čega ću ja da stanem. – rekao je Jezdić dodajući da su se radeći na ovom tekstu ograničili na prvi deo knjige, na Veliki rat koji je i najdragoceniji u emotivnom, dramaturškom i pozorišnom smislu.
Odgovarajući na pitanje, kako on doživljava Milutina, Jezdić je rekao kao junaka prema kome oseća iskonsku obavezu.
– Što sam ga više istraživao i što sam se više bavio njime, njegovim rečima i mišlju, sve više mi se nameće da je taj Milutin istinski neznani junak! Paradigma svega onog neotkrivenog, neizrečenog, onog što jeste istinska ljubav i patriotizam, istinska hrabrost, što je istinsko junaštvo. Svi ti ljudi, pa i Milutin, svi ti ljudi znani i neznani, oni koje imamo u porodičnim albumima, meni su kroz ovaj tekst usadili jedan priziv, obavezu, važnost da se priziv ispoštuje, da se to čuje i izgovori. – konstatovao je Jezdić.
Upitan kako on doživljava priču o Milutinu i gde bi je svrstao Jezdić je odgovorio replikom svog junaka:
– Milutin kaže: „Ja ne držim slovo iz istorije, samo svoje misli kazujem i ono što mi je na duši.” To je priča pojedinca koja se ne da naslutiti u svom razvoju i nepredvidljiva je zato što je lična i posebna. Teška priča iziskuje i teške reči koje će na momente da zazvuče i patetično, ali ovo je jedna objektivna i istinita muka i stradanje. Kad vidim tu Milutinovu rečenicu i kada vidim kako on svoju misao oblikuje, skoro sam siguran da je Danko Popović imao ispred sebe pravog Milutina u određenim trenucima. Skoro sam siguran da je taj Milutin postojao – konstatovao je Jezdić.
On je primetio da bi bilo dobro, da se mi, kao pojedinci i kao narod zapitamo, gde je nestala spremnost za podvig, gde je nestala ratnička čast, ljudsko poštenje, ljudska skrušenost, pomirljivost, humanost jer sve to jeste naš Milutin.
– Jedno od pitanja koje se meni nameće, a verujem i svima koji će ispratiti ovo jeste – ko su ljudi koji su ostali i koji čine naš narod posle takvog stradanja? Jesmo li makar malo sledbenici tih vrlina? Jesmo li i jesam li, pogotovo ja dostojan posle takvih predaka i ko sam danas uopšte ja i ko smo svi mi danas kada smo imali njih takve? Sveprisutna mi je sumnja u glavi da li sam uopšte dostojan da makar i tih sat i nešto na sceni budem Milutin Ostojić. Pitam se da li sam dostojan naslednik Milutinovog testamenta – rekao je između ostalog glumac Nenad Jezdić u intervjuu Zvezdara teatru.
U ovom pozorištu, na sceni „Bata Stojoković“ večeras, simbolično 11. novembra na Dan primirja, premijerno će biti izvedena monodrama „Knjiga o Milutinu“ u dramatizaciji i režiji Egona Savina a naredni termini ove predstave zakazani su za 12. 18. i 19. novembar.
(Danas)
