Poslanici Skupštine Srbije biraju se po proporcionalnom izbornom sistemu glasanjem za izbornu listu kandidata u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici.
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, poslanički mandati se raspoređuju po izbornim listama srazmerno broju dobijenih glasova, a broj mandata koji pripadaju izbornim listama utvrđuje se primenom sistema najvećeg količnika.
Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika. U dodeli mandata mogu učestvovati samo izborne liste koje su prošle tzv. izborni cenzus, odnosno koji je dobio najmanje tri odsto glasova birača koji su glasali.
Postoje dva izuzetka od ovog pravila.
Prvi izuzetak su izborne liste koje imaju status izbornih lista nacionalne manjine, i to one izborne liste za koje je Republička izborna komisija utvrdila da je osnovni cilj njihovog podnošenja predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine.
Ove izborne liste učestvuju u raspodeli mandata i kada dobiju manje od tri odsto glasova birača koji su glasali, primenom sistema najvišeg količnika, a kvote izbornih lista nacionalnih manjina koje su osvojile manje od tri odsto glasova glasovi su uvećani za 35 odsto, što, međutim, nije garancija da će oni zaista dobiti poslanički mandat prilikom raspodele.
Izuzetak je i situacija u kojoj nijedna izborna lista nije dobila tri odsto glasova birača koji su glasali, a tada u raspodeli mandata mogu da učestvuju sve izborne liste koje su dobile glasove. Svaka izborna lista ima određeni broj mandata koji je proporcionalan broju dobijenih glasova.
Sistem najviših količnika
Mandati se raspoređuju po sistemu najvećeg količnika (tzv. Dont sistem), tako što se ukupan broj glasova dobijenih na svakoj izbornoj listi podeli brojevima od jedan do 250. Dobijeni količniki se razvrstavaju po veličini, a 250 najviših uzimaju se u obzir količniki.
Petar Korović iz Republičkog zavoda za statistiku ranije je rekao Tanjugu da je Dont bio belgijski matematičar koji je u 19. veku kreirao sistem raspodele mandata koji većina zemalja i danas koristi.
On je objasnio da je osnovna razlika između proporcionalnog izbornog sistema koji se primenjuje u Srbiji i većinskog u tome što se u proporcionalnom sistemu glasa za liste kandidata, a u većinskom direktno za kandidata, te da je razlika u iz ovoga proizilazi i raspodela mandata.
Konkretan primer primene Dontovog sistema
Korović je dao i konkretan primer kako funkcioniše Dontov sistem.
„Ako imamo tri liste koje su prešle cenzus, onda broj glasova svake od tih lista podelimo brojevima od jedan do 250 i evidentiramo te količnike, tako da imamo ukupno 750 količnika, po 250 sa svake liste.
Te količnike sređujemo od najvećeg do najmanjeg, a gledamo samo prvih 250 otkad imamo toliko poslaničkih mesta.
Raspodela poslaničkih mandata
“Svaka stranka će dobiti onoliko poslaničkih mandata koliko puta se njen količnik pojavi u nizu od prvih, najviših 250 količnika”, objasnio je Korović. Kako je istakao, postoji mogućnost da se pronađe broj, odnosno količnik koji je isti na poslednjem, 250. mestu.kao broj na 251. i 252. broju.
“To znači da imamo tri stranke sa istim količnikima, a samo još jedan mandat za raspodelu. Onda će taj poslednji mandat dobiti stranka koja je osvojila najviše glasova u apsolutnom broju”, rekao je Korović.
Da je cenzus prešao, kako kaže, na primer deset lista, imali bismo 2.500 količnika i svaka stranka bi opet dobila onoliko mandata koliko puta se njen količnik pojavljuje u prvih, najvećih 250 količnika od mogućih 2.500. .
Republička izborna komisija, u roku od 96 sati od prijema svih zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja, koje sačinjavaju lokalne izborne komisije za sva biračka mesta na svojoj teritoriji, izdaće i objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije” zbirni izveštaj. o rezultatima izbora za sva biračka mesta.
Republička izborna komisija u roku od deset dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora odlukom dodeljuje mandate kandidatima za narodne poslanike po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa izborne liste, i izdaje uverenja o izboru za zamenika.
Mandat novog saziva Narodne skupštine počinje potvrđivanjem mandata najmanje dve trećine narodnih poslanika na prvoj sednici novoizabrane Narodne skupštine.
(RTS)
