„Sa tugom vas obaveštavam da je papa emeritus Benedikt XVI premiuo danas u 9.34 u manastiru Majke crkve u Vatikanu. Dodatne informacije biće date čim bude moguće“, naveo je portparol Vatikana u pisanoj izjavi.
Vatikan je prethodno saopštio da je bivši papa u teškom, ali stabilnom stanju nakon što mu se zdravstveno stanje pogoršalo tokom Božića.
Nakon povlačenja sa funkcije, Benedikt XVI živeo je u manastiru Majke crkve u Vatikanu. On je bio prvi papa koji se odrekao funkcije, otkako je Grgur XII bio primoran da podnese ostavku 1415. godine, kako bi okončao podelu unutar katoličke crkve, poznatu kao Zapadna šizma.
Ujedno je bio i prvi papa, koji je dobrovoljno podneo ostavku od Celestina V 1294. godine.
Nakon Benediktove smrti, Vatikan će bar delimično pisati nove protokole, a oni bi mogli da budu šablon za druge pape koji odluče da ne vladaju do kraja života, što bi, prema nekim vatikanskim izvorima, mogao da bude aktuelni papa Franja.
Za smrt pape na vlasti postoji dokument od 30 stranica pod nazivom „Universi Dominici Gregis“, latinski „Pastir svega stada Gospodnjeg“ i „Ordo Eksekuiarum Romani Pontificis“, odnosno „Pogrebni obredi za rimskog papu“, misal na više od 400 stranica u kome se preciziraju liturgija, muzika i molitve.
Prema ovim pravilima, papina sahrana trebalo bi da bude održana između četiri i šest dana nakon njegove smrti, u okviru devetodnevnog perioda žalosti poznatog kao Novendiale.
Rođen kao Jozef Racinger u Nemačkoj, Benedikt je imao 78 godina kada je 2005. godine postao najstariji izabrani papa.
Tokom većeg dela njegove službe, katolička crkva se suočavala sa optužbama, pravnim zahtevima i zvaničnim izveštajima o tome da su sveštenici decenijama zlostavljali decu.
Tokom ove godine papa je priznao da su napravljene greške u rešavanju slučajeva zlostavljanja dok je bio biskup u Minhenu između 1977. i 1982. godine.
(agencije)
