Rođen je 1951.godine u Beogradu u uglednoj porodici. Njegovi pradedovi su bili Aleksa Žujović, Solunac i narodni poslanik u parlamentu Srbije, i akademik Jovan Žujović koji je bio začetnik geološke nauke u Srbiji, prvi predsednik Srpskog geološkog društva i predsednik Srpske kraljevske akademije koja je prerasla u SANU. A otac Miodrag bio je kompozitor, zbog čega je zavoleo muziku.
– Moj otac Miodrag Ilić Beli je bio zaposlen kao muzički urednik u Radio Beogradu, a popodne i veče su bili njegovi termini za umetnost. Radio je mnoge dečje serije za Televiziju Beograd, među kojima je verovatno najpoznatija “Na slovo, na slovo”. Tekstove je pisao Duško Radović, koji je sve završavao u poslednji trenutak i ponekad bi u pet sati ujutru provukao neki tekst ispod vrata našeg stana, tekst koji je trebalo da se komponuje, aranžira, odsvira i snimi i da se popodne snima emisija. Vratio sam se iz škole i na klaviru sam zatekao tekst o nekim uniformama koji mi je bio jako interesantan i zapitao sam se šta bi moglo od tog teksta da ispadne. Tako sam nesvesno krenuo da komponujem – govorio je kompozitor i instrumentalista, čiji se rođeni brat, Dragan Ilić takođe otisnuo u muzičke vode, postavši kasnije član grupe “Generacija 5”.
Uporedo sa osnovnom školom i gimnazijom, pohađao muzičku školu “Josip Slavenski”, odsek klavir. Još tada je komponovao muziku za prvi jugoslovenski rok mjuzikl “Arhanđeli i Automati” koji je izveden u pozorištu DADOV. Bio je i član grupa “Vragolani” i “San”.
Međutim, na kraju je upisao i završio Arhitektonski fakultet.
– Bilo je nekih sitnih trzavica na početku, ta iskustva su verovatno presudila da se nakratko odreknem muzike i upišem arhitekturu, da bih se posle diplomiranja ipak potpuno posvetio muzici – govorio je.
Još kao tinejdžer komponovao je numeru “Pesnik mira” koju je na domaćem takmičenju za Pesmu Evrovizije izvela Lola Novaković, postavši tako najmlađi kompozitor koji je učestvovao na ovoj manifestaciji.
Već 1976. godine je napisao kompoziciju “Baj, baj, baj” kojom se Bisera Veletanić predstavila na jugoslovenskom izboru za Pesmu Evrovizije, održanom u Opatiji. Kasnije su njegovu numeru “Princeza”, takođe na ovom takmičenju izvodili Slađana Milošević i Dado Topić.
Ilićeve kompozicije tokom proteklih decenija pevali su Dragan Laković, Zdravko Čolić, Zlatko Pejaković, Dado Topić, Bisera Veletanić, Zdenka Kovačiček, Slađana Milošević, Senka Veletanlić, Jadranka Stojaković, “Aske”…
Međutim, pred kraj devedesetih odlučuje se da sebi postavi drugačiji muzički izazov i osniva grupu “Balkanika”, što je ovako objašnjavao:
– Bila su to loša vremena… Prestao sam da pišem za festivale jer su loši pevači postajali pevači godine, a pesme dobijale nagrade po direktivama iz vodeće partije. To više nije bio moj milje i ja sam kupio savršenu digitalnu opremu i rešio da sam i za sebe radim potpuno novu muziku. Nisam znao šta će to biti, ali sam znao da će biti dosta horova, tamjana, magle, pravoslavlja i nečega što sam smatrao da je zvuk Srbije i Balkana. Završio sam album, a nisam imao grupu. Fabrika ploča i Televizija Beograd su mi omogućili da radim šou program sa muzikom sa albuma, a još nisam imao ni ime orkestra. Tada mi je moj rođeni brat Ilke, inače frontmen “Generacije 5”, rekao da treba da se zovemo “Balkanika” i da sviram etno na moderan način. Pozvao sam sve saradnike koji su bili na albumu i snimili smo tu emisiju koja se toliko reprizirala da je “Balkanika” ponekad bila na sva tri tadašnja programa u isto vreme. Ubrzo su usledili pozivi za gostovanja – kazivao je, podsećajući da je tako krenuo uspešan put “Balkanike”.
Sa ovom grupom predstavljao je Srbiju na Evroviziji u Lisabonu 2018. godine, ušavši u finale muzičkog takmičenja.
Bavio se i primenjenom muzikom, radeći za pozorište, između ostalog za predstavu “Plava ptica”, film, među kojima je ostvarenje “Vukovar, jedna priča” i televiziju (“Plava grobnica”).
Poslednja primenjena muzika koju je potpisao za pozorište bila je za predstavu “Ana Karenjina” Niškog narodnog pozorišta, koju je režirao Irfan Mensur. Jedan od Ilićevih songova iz predstave peva glumica Dragana Mićalović, koja i igra glavnu ulogu u ovom komadu.
– Imao sam ponude da odem u Ameriku, Rim, Pariz, ali Beograd mi je najlepše mesto za življenje. Taj duh ne postoji nigde u civilizovanom svetu – pričao je svojevremeno Aleksandar Sanja Ilić.
