Austrijska kancelarka Brigite Birlajn i šef austrijske diplomatije, ministar kulture Aleksander Šalenberg, naglasili su da je “Handke zaslužio nagradu i da je Nobelova nagrada dostojno priznanje njegovog književnog izvranrednog talenta”.
Predsednik Austrije Aleksander van der Belen rekao je da je “ovo srećan dan za austrijsku literaturu, ali i književnost uopšte”.
“Mnogo mu dugujemo, nadam se da on to zna”, istakao je predsednik Austrije.
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik čestitao je austrijskom piscu Peteru Handkeu na Nobelovoj nagradi, ističući da je priznanje koje je dobio dokaz da pravda nije u potpunosti izgubljena i navodeći da su svi građani Republike Srpske sa oduševljenjem primili tu vest.
“Posebna osećanja i poštovanje prema Vama, gajimo kao velikom pravedniku današnjice i velikom prijatelju Srba i Srbije, koji se, kada su mnogi u svetu čutali, glasno usprotivio NATO bombardovanju Srba u BiH i Srbiji”, naglasio je Dodik.
Majke Srebrenice saopštile su da će Komitetu za književnost Švedske akademije nauka uputiti pismo i tražiti da se Handkeu oduzme Nobelova nagrada.
Guardian podsjeća da je 20 godina prije nego je Handke postao nobelovac taj čovjek osvojio još jednu titulu. Salman Rushdie ga je 1999. godine proglasio kandidatom za “međunarodnog morona godine” za “niz bezobraznih opravdanja za genocidni režim Slobodana Miloševića”.
Austrijanac slovenskog porijekla je nadahnuto govorio o nacionalizmu tokom ratova na Balkanu i javno sugerisao da su sarajevski muslimani sami sebe masakrirali i potom okrivli Srbe, a negirao je i srebrenički genocid. Sedam godina nakon Rushdijeve osude on je prisustvovao sahrani ratnog zločinca Miloševića.
Pisac Hari Kunzru smatra da je to zabrinjavajući izbor za Nobelov odbor nakon nedavnih skandala, a za Handkea kaže da je sjajan pisac sa šokantnom etičkom sljepoćom. Ipak, on je vjerovao da bi Handke i ranije dobio Nobelovu nagradu “da nije odlučio da djeluje kao propagandist genocidnog Miloševićevog režima”.
“Više nego ikada potrebni su nam javni intelektualci koji su u stanju pružiti čvrstu odbranu ljudskih prava u vrijeme ravnodušnosti i cinizma naših političkih lidera. Handke nije takva osoba”, kazao je Kunzru.
Slavoj Žižek, slovenski filozof i dugogodišnji Handkeov kritičar, podsjeća da je taj pisac još 2014. godine pozivao na ukidanje Nobelove nagrade, rekavši da je to “lažna kanonizacija” literature.
“Činjenica da ju je dobio sada dokazuje da je bio u pravu. Ovo je Švedska danas: negator ratnih zločina dobija Nobelovu nagradu dok zemlja u potpunosti učestvuje u atentatu na istinskog heroja našeg vremena Juliana Assangea. Naša reakcija bi trebala biti: ne Nobelova nagrada za književnost za Handkea, nego Nobelova nagrada za mir za Assangea”, poručio je Žižek.
Iz PEN America su šokirani kazali da je ovaj pisac “svoj javni glas koristio za podrivanje historijske istine” i javno slijedio počinioce genocida poput Miloševića i Karadžića.
“Odbacujemo odluku da pisac koji je uporno dovodio u pitanje dokumentovane ratne zločine zaslužuje da bude proslavljen zbog svoje ‘jezičke domišljatosti’. U trenutku porasta nacionalizma, autokratskog liderstva i dezinformisanosti svijeta, književna zajednica zaslužuje bolje od ovoga. Duboko žalimo zbog izbora Nobelove komisije za književnost”, naveli su iz organizacije PEN America.
“Neki umjetnici su prodavali svoje ljudske duše za ideologije (Hamsun i nacizam), neki za mržnju (Celine i njegov antisemitizam), neki za novac i moć (Kusturica), a onaj koji me je najviše uvrijedio je Handke svojom naivnošću prema Miloševićevom režimu. I to je lično”, poručio je slovenski autor Miha Mazzini i dodao: “Nikad neću zaboraviti hladnu zimu kada se raspala Jugoslavija i na policama trgovina nije bilo ničega. Bili smo mlada porodica i moja kćerka je bila dijete, a bilo je strašno hladno. Proveo sam čitav dan u redu za lož ulje i uvečer, gotovo smrznut, počeo sam čitati Handkeov esej o Jugoslaviji. Pisao je kako nam zavidi: dok su Austrijanci i Nijemci, ti zapadnjaci, pali zbog konzumerizma, mi Jugoslaveni smo se morali boriti za sve. Oh, kako smo samo bili bliski prirodi! Kako smo bili manje materijalisti, a više produhovljeni! Čak i tada sam ga smatrao okrutnim i potpuno zaokupljenim svojom naivnošću”.
Književnik Jonathan Littell je još 2008. godine poručio o Handkeu: “On je možda fantastičan umjetnik, ali kao ljudsko biće je moj neprijatelj… On je š**ak”. Alain Finkielkraut ga je nazvao “ideološkim čudovištem”, dok je Susan Sontag, koja je mnogo vremena provela u Sarajevu za vrijeme rata, poručila da je Handke zbog svojih komentara završio sa svojim nekadašnjim prijateljima u New Yorku.
Na Twitteru je reagovao i albanski premijer Edi Rama napisavši: “Nikad nisam ni pomislio da bih mogao povraćati zbog Nobelove nagrade”, dok je član Predsjedništva BiH Šefik Džaferović poručio kako je “Nobelov komitet potpuno izgubio moralni kompas”.
(RTS, klix)
