Promocije u Segedinu i Budimpešti zajednički su organizovali Kulturni i medijski centar “Srpski venac” i Srpsko pozorište u Mađarskoj.
Zahvaljujući dnevnicima Diane Budisavljević i istraživanju pisca i istoričara Zorana Milekića iz Čačka, očuvana je uspomena na ovu heroinu. Diana Obekser Budisavljević znala je da je akcija spasavanja srpske dece iz ustaških logora smrti zapravo čin spasavanja čovečanstva iz „kandži zla”.
“Sve je počelo pre desetak godina kada sam se upoznao sa našim glumcem Tihomirom Tikom Stanićem. On je tada planirao da snimi film o Jasenovcu i Dianinoj akciji. On je rodom od Kozarske Dubice, kraja koji je strahovito stradao u Drugom svetskom ratu i osećao je dug prema svim tim žrtvama. Trebalo je da ja, kao istoričar, skupim podatke o Diani i uopšte svemu onom što se dešavalo u Jasenovcu i Staroj Gradiški. Pošto, međutim, nisu skupljena novčana sredstva za tako veliki projekat, scenario koji smo napisali ustupljen je Gagi Antonijeviću. To mu je, verovatno, pomoglo da sa scenaristkinjom Natašom Drakulić uradi svoj scenario za film „Dara iz Jasenovca”.
Sa druge strane, ja nisam mogao dozvoliti da svi ti podaci koje sam skupio i činjenice do kojih sam došao odu u zaborav. Tada sam seo i napisao roman. Trudio sam se da tako tešku temu, ipak, napišem na način koji bi bio čitljiv što većem broju ljudi, koji o njoj, uverio sam se, skoro da ne znaju ništa. Koristio sam obilje literatute o ustaškim logorima, Dianin dnevnik, sećanja i iskaze njenih saradnika, poput Kamila Breslera, Dragice Habazin, Jane Koh i mnogih drugih, iskaze negdašnje dece logoraša, brojne pojedinačne dokumente, kao što su delovi transportnih listi i Dianine kartoteke, itd”, kaže autor knjige, Zoran Milekić.
Prva promocija ovog izdanja u Mađarskoj, uz učešće autora i Dobrile Borojević kao moderatora, održana je i u Srpskom klubu u Segedinu, gde je domaćin bila tamošnja Srpska samouprava.
Domaćin druge promocije, održane 27. maja u Budimpešti, bilo je Srpsko pozorište u Mađarskoj, a u programu su učestovali i Nevena Bogićević i Dimitrije Petrović, koji su nadahnuto čitali odlomke iz romana “Austrijanka”.
(RTS)
