Nove prognoze WIFO-a i IHS-a umanjuju nade u brz oporavak domaće ekonomije. Prema riječima stručnjaka, glavni razlog za to su posljedice rata u Iranu i rezultirajući nagli rast cijena energije. Oba instituta su sada značajno revidirala svoja očekivanja ekonomskog rasta u 2026. godini naniže.
Dok je IHS i dalje projektovao rast od 1,0 odsto u decembru, a WIFO čak 1,2 odsto, instituti sada očekuju rast od samo 0,5 i 0,9 odsto, respektivno. Istovremeno, inflacija, projektovana na 2,7 do 2,9 odsto, ostaje iznad cilja Evropske centralne banke, piše Heute.
Bonin zauzima stav o ORF-u
U petak je Holger Bonin, naučni direktor Instituta za napredne studije, gostovao u informativnoj emisiji ZiB-2 i govorio o napetoj ekonomskoj situaciji. “Stvari bi mogle da se pogoršaju. Ukoliko se sukob nastavi mnogo duže, moglo bi doći do nultog rasta. Situacija je nestabilna“, upozorio je stručnjak.
Budžetska prognoza – šta je sljedeće za Austriju
Bonin objašnjava rast industrijskog sektora ističući da on počinje sa izuzetno niske osnove. Ako cijene energije nastave da rastu, prognoze za ovaj sektor će takođe pasti. Ako kamatne stope nastave da rastu, građevinska industrija će biti još više pogođena.
“To definitivno neće uspjeti”
Na pitanje o cilju kancelara da smanji inflaciju na dva procenta do kraja godine, stručnjak je upozorio: “To se definitivno neće desiti. Bićemo na skoro tri procenta do kraja godine“, nastavio je Bonin.
Ne može se ništa učiniti povodom trenutnog efekta. “Ovo će takođe osiromašiti ljude u Austriji, moramo biti iskreni po tom pitanju”, pojasnio je stručnjak za ORF. Ključno je da političari drže pod kontrolom sekundarne efekte.
“Ušteda tri milijarde bi svakako bila bolja u ovoj situaciji”
Ostaje nejasno koliko će vlada morati da uštedi. Sa rastom od 2,5%, nemoguće je uštedjeti dvije milijarde evra koliko je procijenio ministar finansija. “Ušteda tri milijarde bi svakako bila bolja u ovoj situaciji“, rekao je Bonin. To bi zahtijevalo donošenje nepopularnih odluka. Štaviše, mora se ispitati da li se mogu izvršiti smanjenja budžeta u socijalnim uslugama.
Bonin smatra da je dvostruki budžet razuman: “Ako se radi razumno, građanima i ekonomiji daje sigurnost u vezi sa onim što dolazi.“ S obzirom na promijenjenu globalnu situaciju, neophodno je staviti javne finansije pod kontrolu na duži rok.
