U nekada carskom, a već odavno gradu najboljem za život, Beču, postoji veliki broj muzeja, koji privlače stotine hiljada turista i u kojima se čuvaju mnoge, po istoriju čovečanstva bitne stvari, a Srbi su omogućili da Austrijanci i turisti nešto nauče i o istoriji čokolade.
U bogatoj i jedinstvenoj postavci može se videti kako je kakao zrno došlo u Evropu, ko mu je „pomogao“ u širenju Starim kontinentom. S tim u vezi i sami Austrijanci mogu da nauče nešto o svojoj istoriji, odnosno koju ulogu je imala Habzburška monarhija u čokoladnom svetu.
– Dugo smo razmišljali da bi trebalo otvoriti jedan ovakav muzej, posebno u Beču, s obzirom na to da čokolada i kakao imaju veliku tradiciju u ovom gradu – kaže za „Vesti“ Jovana Misaljević.
Ona dodaje da čitava porodica, a posebno njen brat Bojan ima dugogodišnje iskustvo u kakao industriji.
– Koncept muzeja je kombinacija edukacije i zabave. Prostire se na 2.000 kvadratnih metara. Na početku se može naučiti sve o istoriji čokolade. Od toga šta znači kakao i kako je dospeo do našeg kontinenta. Odnosno ko su Asteci i Maje. Posle istorijskog dela ulazi se u džunglu gde se prikazuje geografski i biološki pojam, odnosno kako izgledaju plantaže, kako izgleda biljka, kako se od zrna kakaoa dolazi do čokolade – objašnjava Jovana.
U jednom delu muzeja nalazi se zabavni sadržaj za mlađe i starije, koji kroz interaktivne stanice mogu da dožive kakao i čokoladu na drugačiji, jedinstveni način.
Svi posetioci na početku dobijaju narukvice preko kojih mogu da se registruju. Igranjem i korišćenjem instalacija, koje kroz edukativan i zabavni način predstavljaju razne aspekte o kakaou i čokoladi, posetioci skupljaju poene preko kojih dobijaju određeni poklon.
– Čokolada ima veliku povezanost sa gradom Bečom. Zahvaljujući Ani od Austrije (francuska kraljica, kćerka španskog kralja Filipa III i nadvojvotkinje Margarite Austrijske) čokolada se proširila u Evropi. Ona je kakao prvi put probala u Španiji, oduševila se tim pićem i donela ga u Francusku, gde ga je predstavila svom suprugu Luju XIII. Od tog trenutka se kakao širio na jug Francuske, Belgiju, Englesku, Austriju i širom kontinenta – objašnjava Jovana Misaljević.
To su neki podaci koji ni mnogi Austrijanci ne znaju, pa im muzej otkriva i deo njihove istorije.
Sever voli tamnu, istok mlečnu
Misaljevići su pravi znalci svega oko kakaoa i čokolade.
– Primetili smo da posetioci s našeg prostora više konzumiraju mlečnu čokoladu. Nemci i stanovnici severnog podneblja radije jedu tamnu čokoladu, a istočni blok mlečnu – navela je Jovana Misaljević.
Marija Antoaneta od 350 kila
Posebnom izgledu muzeja doprinose i brojne umetničke figure, pa publika ima priliku da se divi vajarskim delima od čokolade, počev od neobičnih čizmica na štiklu do figura poznatih istorijskih ličnosti. Tako je moguće videti „Mislioca“ i „Mariju Antoanetu“, za koju je potrošeno gotovo 350 kilograma čokolade da bi bila prirodne veličine, a uz nju je figura njenog muža.
Radionica
Na samom izlazu nalazi se i velika radionica u kojoj zainteresovani mogu, uz instrukcije stručnjaka, sami da prave svoj kakao i čokoladu. Radionice su namenjene za sve starosne grupe, od vrtića do penzionera.
– Naš muzej je oaza koja okuplja sva starosna doba – rekla je Misaljević.
(vesti-online)
