Poslednji u nisu sporazuma su potezi Sjedinjenih Država i Velike Britanije da obezbede isporuke od kompanije Sanofi i partnera GlaxoSmithKline Plc, kao i pakt između Japana i Pfizer Inc.
Evropska unija je takođe bila “agresivna” u nameri da dobije doze, mnogo pre nego što je iko znao da li će biti delotvorne. Iako međunarodne grupe i brojne nacije obećavaju da će vakcinu učiniti pristupačnom i dostupnom svima, doza će verovatno biti u skladu sa potražnjom u svetu, koji čini oko 7,8 milijardi ljudi, prenosi Telegraf.
Mogućnost da će bogatije zemlje monopolizovati snabdevanje, jeste scenario koji se već odigrao tokom pandemije svinjskog gripa 2009, a koji je podstakao zabrinutost kod siromašnih nacija i zagovornika zdravlja.
Analitička kompanija Airfinity navodi da su SAD, Britanija, EU i Japan do sada osigurali oko 1,3 milijarde doza potencijalnih vakcina protiv Covida-19. Nove brojke, ipak, govore o 1,5 milijardi doza.
Nekoliko naprednih trkača, poput Univerziteta u Okfordu i partnera AstraZeneca Plc i saradnja Pfizer-BioNTech SE, već su u završnim studijama, što uliva nadu da će oružje u borbi protiv korone uskoro biti dostupno.
Ali, naučnici i dalje moraju da razreše brojne prepreke: da potvrde delotvornost, dobiju odobrenje i unaprede proizvodnju. Snabdevenost širom sveta možda neće dostići milijardu doza do prvog kvartala 2022. godine, kažu iz pomenute londonske firme.
(A.M/dunav.at)
