Austrija je, naime, podržala prijem Prištine u Interpol i to zahvaljujući podršci Štraheove FPO, iako je on samo par nedelja uoči odlučivanja u Interpolu srpskom ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću obećao suprotno.
Razgovor sa vicekancelarom je vođen dan pre konferencije Interpola u Dubaiju, a na ponudu da naknadno prokomentariše oštre reči koje mu je uputio Dačić, posle debakla Prištine, izabrao je — da ne odgovori.
Na pitanje zašto je promenio stav, što mu zamera ne samo Beograd, već i veliki broj austrijskih Srba, njegovih glasača, kaže:
„Austrija je priznala Kosovo 2008. godine kada su vladu činile Socijaldemokratska partija (SPO) i Narodna stranka (OVP). Mi, ’slobodarci‘, smo uvek imali kritički stav i prema priznavanju nezavisnosti i prema članstvu Kosova u Interpolu. Međutim, u vladi smo morali da donesemo odluku na osnovu mišljenja eksperata. U tome je odlučujući bio stav kancelara, a zatim i Ministarstva unutrašnjih poslova, koji smatraju da je članstvo Kosova u Interpolu važno u borbi protiv prekograničnog kriminala“, rekao je Štrahe u intervjuu vođenom uoči glasanja.
Vlada, ističe, uvek mora šire da sagledava stvari.
„Ja razumem poziciju Srbije, ali je neophodno na osnovu ekspertize, koja se zasniva na činjenicama, doneti procenu. Odluke se moraju donositi u zavisnosti od slučaja. Tako, na primer, kada je reč o vojsci Kosova, to odbijam, a kada se bude radilo o članstvu u Unesko treba stvar proceniti, jer postoje otvorena pitanja, opravdana kritika kada se imaju u vidu razaranja i paljenja srpskih crkava i manastira. Moralo bi da se proceniti koliko je rađeno na njihovoj obnovi. Bilo je nekog napretka, ali ne 100 odsto“, kaže Štrahe.
Takođe, dodaje da se i pitanje vizne liberalizacije mora neutralno pratiti, posebno sa pozicije predsedavajućeg EU i na kraju se mora doneti odluka zasnovana na činjeničnom stanju.
Upitan da li bi prijem Kosova u Interpol otvorio još jednu mogućnost za pritisak i ucenjivanje Srbije da odustane od insistiranja na kompromisnom rešenju, sagovornik Tanjuga odgovara da je to nezamislivo i da bi to ceo sistem dovelo do apsurda.
Smatra, kako je naveo, da je na kraju dijaloga Beograda I Prištine potrebno i rešenje dve strane, pa ako treba, moguća je i promena granica.
„To bismo podržali, ako bi time došli do sveobuhvatnog paketa rešenja koji bi vodio ka međusobnom prihvatanju i tako bi se omogućilo pristupanje EU. Mi iz EU jasno kažemo da kroz dijalog mora da se postigne dogovor. Nećemo prihvatiti nijednu članicu koja ima nerešene konflikte“, rekao je Štrahe.
Prema njegovim rečima, to se mora posmatrati u sveobuhvatnom kontekstu, jer su mir i stabilnost u interesu svih naroda, a to samo dijalog može da obezbedi.
U tom smislu, navodi on, Srbija je bez sumnje najvažnija zemlja na Balkanu, glavna snaga u regionu kada je reč o garanciji mira i stabilnosti, a ništa od toga nije moguće bez Srbije.
Na opasku da je upitno da li u aktuelnom kontekstu dijalog uopšte ima smisla, nakon stalnih provokacija i jednostranih poteza Prištine, odgovara da je potrebno voditi dijalog, jer je to jedini način da se nešto promeni.
„Ko odbija dijalog i ne želi za pregovarački sto, moraće da računa da ni njegov stav neće biti vidljiv“, kaže vicekancelar Austrije.
Ističe da ima razumevanja za stav da formiranje kosovske vojske nije prihvatljivo.
„Kada je reč o Interpolu, to je drugačije, jer je reč o borbi protiv kriminala. Takav stav imamo i kada je reč o Palestini u Interpolu“, insistira Štrahe.
Postoji, kaže, još mnogo otvorenih pitanja, kao što je Rezolucija UN 1244, koja je otvoreno poglavlje.
„Zbog svega toga je potrebno nastaviti dijalog, preko kojeg se može doći do nekog rezultata, kao što je inicijativa o rešenju putem promene granica. Taj dogovor bio bio moguć samo ako bi Albanci i Srbi imali ista prava, ako bi se time obezbedili mir i stabilnost, i da obe strane prestanu međusobno da se miniraju“, rekao je Štrahe.
Na pitanje da li incijativa za korekcijom granica ili promene teritorija još ima šansu, imajući u vidu da je Nemačka bila protiv, kaže da je on uveren da ima, ukoliko se obe strane dogovore.
„Ako se obe strane dogovore, nema razloga da se to minira. Ako to rešava Gordijevski čvor, onda mora svakome biti u interesu, a posebno Nemačkoj, da podrži nešto što bi donelo održivi mir i stabilnost u regionu.
Miniranje dogovorenog rešenja ugrozilo bi taj mir i stabilnost. Zato mislim da bi se tako nešto prihvatilo, kao što su SAD najavile“, navodi sagovornik Tanjuga.
Upitan da li je menjao svoj stav da se rešenje kosovskog problema mora naći uz uvažavanje interesa Srba i da li je to pozicija koju zastupa i vlada Austrije, kaže da u austrijskoj vladi nijedna stranka nema apsolutnu većinu, a da koalicioni sporazum zahteva od svih da se ponašaju državnički i štite interese Austrije.
„Kada je reč o Srbiji, u mnogim oblastima postoji veliko razumevanje za srpsku politiku, ali ne mogu samo voditi srpsku politiku. Imam odgovornost za Austriju i moram da radim za svoju zemlju. Sa druge strane, ne sme da se dogodi da se ne usliši srpska strana i da budu zapostavljeni njeni interesi. O tome ćemo brinuti“, tvrdi on.
Veruje, kako kaže, da je put u pregovorima kojim su krenuli predsednik Aleksandar Vučić i ministar Dačić po pitanju moguće promene granica — dobar pristup.
„Ako se uspe u tome, u interesu obe strane, a ujedno uz dobijanje ravnopravnog tretmana srpske manjine na Kosovu, onda verujem da je moguće imati sveobuhvatan paket, na osnovu kojeg bi Srbija i Kosovo mogli da pristupe EU. Mi takvom rešenju nećemo stajati na putu“, zaključio je Štrahe.
(Sputnjik)
