Broj zahteva veći je nego što je to ukupno bilo u 2018., 2019. i 2020. godini. Ovom trendu ne doprinose izbeglice iz Ukrajine, jer ne potpadaju pod drugi status zaštite, te pomoć države mogu dobiti bez zahteva za dobijanje azila.
Najviše tražioca azila dolazi iz Avganistana, čak 4.245 njih podnelo je zahtev za azil u Austriji. Potom sledi Sirija sa 3.920 zahteva.
Od ukupnog broja tražioca azila 84 odsto su muškarci, od kojih je 30 odsto njih mlađih od 18 godina.
Nadležni su u ovoj godini izdale 26.500 pravosnažnih odluka na zahtev za dobijanje azila. Izdato je oko 7.000 dozvola za ostanak u zemlji, od čega oko 4.500 sa statusom azila, a ostalo spada pod humanitarno pravo na boravak. Negativan odgovor dobilo je njih 14.600.
Generalni sekretar vladajuće Narodne partije Austrije (OVP) Laura Zahslehner istakla je da broj molbi za dobijanje azila predstavlja signal upozorenja.
Ona je naglasila da Evropska unija, u nameri da pruži pomoć susedu Ukrajini, ne sme da otvori svoje granice za sve migrante.
(Agencije/Dunav.at)
