Od odlaska Alfreda di Stefana bio je počasni predsednik ,,kraljevskog kluba“ i jedan od poslednjih simbola generacije, koja je pedesetih godina prošlog veka postavila nenadmašan rekord osvajanjem pet uzastopnih titula prvaka Evrope.
Pako Hento je ukupno u šest navrata osvajao pehar namenjen klupskom prvaku Evrope.
Igrao je za Real punih 18 godina, odigrao je oko 450 utakmica i postigao 180 golova. Sa Madriđanima je čak 12 puta bio najbolji u Primeri, a ukupno je osvojio 24 trofeja u ,,belom dresu“.
Međunarodni institut za fudbalsku istoriju i statistiku proglasio ga je za najvećeg španskog fudbalera svih vremena i 30.najboljeg igrača u istoriji fudbala. Igrao je na dva Mundijala (1962. godine i 1966.godine), ali nije imao naročitog uspeha sa ,,crvenom furijom“.
Kada je odlazio u penziju 1971.godine na njegovom oproštaju igrao je Dragan Džajić. Izlazeći iz igre, Hento je predao trećoj Zvezdinoj zvedzi dres sa brojem 11, očekivalo se da ga baš Džaja u Realu nasledi na levom krilu, ali do tog transfera nikada nije došlo.
(Danas.rs)
