Bivši austrijski kancelar Franc Vranicki istakao je da je Austriji, na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, najveći problem bilo protivljenje Rusije, ali i da se Francuska plašila da će pristupanjem austrijske države Uniji nemačko govorno područje dobiti dominantnu ulogu.
“Na osnovu Državnog ugovora, Austrija je morala da pita sve bivše saveznike. To nije bilo samo pro forma pitanje. Želeli smo da idemo na sigurno, da se niko ne oseća preskočenim i da sazove Savet saveznika te da se to telo bavi pitanjem učlanjenja u EU. Kod Francuza nam je trebao duži proces uveravanja. Tadašnji predsednik Fransoa Miteran plašio se da bi nemačko govorno područje pristupanjem Austrije postalo dominantno”, objasnio je Vranicki bečkom dnevniku Kurir prisećajući se muka do učlanjenja 1994.
Austrija se Državnim sporazumom, koji je potpisala sa saveznicima koji su je oslobodili od nacizma, obavezala na trajnu neutralnost.
Vranicki je objasnio da je nakon tri ili četiri posete Parizu uspeo da dobije odobrenje.
Pregovori s ruskim premijerom
Kada je reč o drugim saveznicima, rekao je da Velikoj Britaniji to pitanje nije bilo posebno važno, a tek nije bilo bitno SAD-u.
“Najveći ‘zalogaj’ bila je Moskva. Zbog toga sam 1988. otputovao u posetu premijeru [Nikolaju] Riškovu, koji je bio moj pandan. On je već u prvih 15 minuta prvog razgovora rekao da je pročitao negde da želimo da pristupimo EU-u i dodao da to ne može. Ja sam uzvratio pitanjem zašto to ne bi moglo. Na to je rekao da bi to uticalo na neutralnost, na koju se Austrija obavezala Državnim sporazumom. Uspeo sam da ga uverim da neutralnost ne stoji u Državnom sporazumu nego da se Austrija posebnim zakonom na to obavezala”, rekao je Vranicki.
Preneo je da je tri dana morao da boravi u Moskvi kako bi u više razgovora uverio Sovjete da Austrija svojom težnjom da pristupi EU-u nema nikakve mračne namere nego da veruje da je to dobro za njenu privredu, kao i da želi da pripada delu slobodne Evrope.
Ukazao je da su, kada je uputio zahtev EU-u za članstvo 1989, neki strepeli da je neutralnost ugrožena, a drugi da bi Austrija mogla da se priključi Nemačkoj ili NATO-u.
Teška prognoza za EU 2030.
Kada je reč o aktuelnom raspoloženju Austrijanaca prema EU-u, uveren je da bi za ostanak postojala solidna većina ako bi bio održan referendum.
Istovremeno, kaže da je teško oceniti da li bi se osvojila dvotrećinska većina, ali da polazi od toga da bi vladajuća Narodna partija Austrije (OVP) kancelara Sebastijana Kurca sigurno vodila kampanju u korist članstva te da ne zna kako bi se pozicionirao njen koalicioni partner Slobodarska partija Austrije (FPO).
Upitan da li će EU 2030. imati više ili manje članova nego danas, rekao je da je to teško prognozirati.
“Jedino što se može reći jest da nove članice trebaju unapred biti detaljno proveravane da li će ispuniti sve nakon pristupa na šta su se obavezale. Reč je o poštovanju sporazuma. Imamo, nažalost, nekoliko članica gde do danas nemamo finansijsku stabilnost”, rekao je Vranicki.
(Agencije)
