Petrič je istakao da BiH u Evropskoj uniji mora da govori jednim glasom, koji će predstavljati sva tri konstitutivna naroda.
„Smatram da će sledeći korak ka Evropskoj uniji biti jednostavniji i lakši“, poručio je Petrič.
Kako ocenjujete trenutna dešavanja u BiH, pogotovo nakon izveštaja gospodina Kristijana Šmita?
PETRIČ: Moram reći da je to očito bio pozitivan znak da je Nemačka konačno ponovo angažovana u BiH. Znamo da je Nemačka najvažnija zemlja u Evropskoj uniji, da Berlin igra važnu ulogu kada je reč o politici i ekonomiji, jedan od najvećih investitora na Zapadnom Balkanu, veoma važan u BiH i sada sa imenovanjem gospodina Šmita za visokog predstavnika jasno je da Berlin želi da vidi promene, reforme i napredak.
Deo posla gospodina Šmita je implementira takozvani „Princip 5+2“, a državna imovina, civilna i vojna, je sastavni deo uslova kako bi BiH mogla da se približi EU i eventualno da se priključi Evropskoj uniji.
Tako da gospodin Šmit morao da donese odluku, nažalost nije bilo saglasnosti u Republici Srpskoj da se radi na konstruktivan način na kompromisu. Smatram da je moglo biti mnogo mogućnosti da se integrišu stavovi Banjluke u kompromisno rešenje. To se nije dogodilo, dakle gospodin Šmit je odlučio da donese odluku kakvu je doneo. Sada moramo da živimo s tim i smatram da bi bilo neophodno i to sprovesti, jer je to loše za budućnost Republike Srpskei BiH kao takve.
U BiH postoje dva koncepta. Jedan je koncept, koji zastupaju predstavnici Srba i Hrvata, a jedan koji zastupaju predstavnici Bošnjaka. Da li Evropa ulaže dovoljno napora da približi ta dva koncepta, da pokrene unutrašnji dijalog u BiH?
PETRIČ: Potpuno ste u pravu. Ova dva koncepta postoje i smatram da ta dva koncepta moraju da se spoje, da se usklade. BiH nikad ne može da bude centralizovana država, zbog svoje multietničke tradicije. Čak i u vreme Josipa Broza Tita je bila multietnička kao sastavni deo Jugoslavije, sada je naravno nezavisna suverena zemlja sa dva autonomna entiteta. Republika Srpska i Federacija BiH imaju jedan od najviših standarda autonomije od svih u Evropi, ali i njihova neophodnost je da imaju i državni nivo, jer ne možete da delujete internacionalno bez postojanja male, ali funkcionalne i efektivne zajednčke vlade u Sarajevu. Ja sam o tome razgovarao u mnogim prilikama kad sam bio u BiH sa srpskim članom Predstavništva BiH Miloradom Dodikom da se bude konstruktivan i da se radi i preko etničke linije sa Hrvatima i Bošnjacima.
BiH će jedino da funkcioniše ako sva tri naroda rade zajedno. Tokom godina to nije bio slučaj. Hrvati imaju svoje interese i veruju da nisu na istom nivou sa Srbima i Bošnjacima. Gospodin Dodik i Republika Srpska smatraju da je BiH disfunkcionalna. On tu ima pravo, ali upravo zbog toga Republika Srpska mora da radi više kooperativno na državnom nivou.
Najveća etnička grupa u BiH su Bošnjaci i imaju najveću obavezu za funkcionisanje države i uvek govorim Bošnjacima da BiH neće biti centralizovana, to ne funkcioniše ni istorijski, ni za ubuduće. Situacija je takva i Evropska unija je zainteresovana za saradnju ova tri naroda, kako bi oni funkcionisali u budućnosti u BiH.
Skoro sam bio u Trebinju i sastao se sa nekoliko lokalnih političara, tu je bio i gradonačlenik Mostara i bio sam oduševljen kako se taj stari deo grada razvio i bili smo i u restoranu Vukoje, gde se proizvodi dobro vino, kako je usluga dobra, hrana, sve. Vidite zapravo kako mnoge privatne kompanije rade mnogo dobro, ali ono što im treba, a to su mi rekli i tamošnji političari, je više podrške sa državnog nivoa tako da mogu da pregovaraju na primer sa Hrvatskom da je lakše preći granicu, da je lakše vršiti dostavu proizvoda u Dubronik i tako dalje. To je zapravo način kako bi trebalo da funkcioniše – treba vam saradnja sa državnim nivoom i lokalnim vlastima. To je ključ na čemu bi sva tri naroda trebalo da rade.
Kad ste bili visoki predstavnik, doneli ste odluku da su sva tri naroda konstitutivna i u Republici Srpkoj i u Federaciji. Sada se ta Vaša odluka na neki način degradira izborom za Predsedništvo BiH i Hrvati smatraju da nisu konstitutivni, zato što ne mogu da biraju svog člana Predsedništva i to predstavlja jedan od velikih problema?
PETRIČ: To je tačno da su Hrvati nezadovoljni, razgovarao sam i sa ambasadorom Satlerom više puta o tome, takođe u Briselu, u Evropskoj uniji. Smatram da su svi veoma zainteresovani u pronalaženju rešenja koji će biti prihvatljivi Hrvatima u BiH kako bi se osećali kao kod kuće i političko poštovanje, a u isto vreme da druga dva naroda, Srbi i Bošnjci pristanu na to. Posebno Bošnjaci treba da su najviše zainteresovani u funkcionisanju BiH, jer je to njihova država na više načina gledano, jedina država koju imaju, jer Hrvati imaju i Hrvatsku, Srbi imaju i Srbiju. Bošnjaci moraju da imaju funkcionalnu BiH. To znači da oni moraju da na neki način priđu Hrvatima i Srbima i da im udovolje, tako da mogu da žive zajedno. Smatram da će uskoro biti pronađen kompromis tako da izborne reforme zadovolje Hrvate, ali svi treba da preduzmu taj korak u približavanju. To je najvažnija stvar, priroda i duh kompromisa je posebno neophodan u multietničkoj i multikultularnoj državi kao što je BiH.
Postoje mišljenja da Evropska unija nema istinsku želju da primi BiH u Evropsku uniju. Kakvo je Vaše mišljenje da li postoji istinska želja da BiH bude članica?
PETRIČ: Smatram da sada pogotovo sa ratom u Ukrajini vidite kako je važno da BiH smanji jaz na Zapadnom Balkanu. Uvek sam govorio da BiH, Zapadni Balkan nije zapravo proširenje EU, prvo to je mali deo Evrope, i već je okruženo Evropskom unijom. Tako da je to više konsolidacija Evrope.
Apsolutno je u interesu Brisela da uključi Zapadni Balkan što pre. Ali mora da postoji saradnja sva tri naroda u BiH, to je preduslov. Ako ne možete da se usaglasite oko toga kako da živite zajedno, kako ćete živeti u Evropskoj uniji? Ne možete tako da funkcionišete u Evropskoj uniji. Morate da govorite kao BiH jednim glasom i taj jedan glas mora da predstavlja Srbe, Hrvate i Bošnjake i sve druge građane, naravno.
Smatram da ono što je potrebno, kada govorite o uslovima Evropske unije, da se razmišlja o kvalitetu svih građana, njihovim etničkim pravima, identitetu, jeziku, kulturi, koja mora da se neguje. Kada je ovo ostvareno, smatram da će sledeći korak ka Evropskoj uniji biti mnogo jednostavniji i lakši.
(Dunav.at)
