Međunarodni tim stručnjaka na čelu sa Volframom Vekvertom sa Bečkog univerziteta sproveo je fiziološku i molekularnu analizu žitarica koja je uključivala pšenicu i proso. Članovi tima, naučnici sa španskog Univerziteta Ovijedo, Nacionalnog instituta za biologiju u Ljubljani, Insituta IROST u Teheranu i istraživačkog instituta ICRISAT u Indiji pokazali su da proso mnogo bolje reaguje na klimatske izazove kao što je suša u odnosu na pšenicu. Studija je objavljena u časopisu „Froniters in Plant Science“.
„Proso je žitarica koja čak poseduje bolju nutritivnu vrednost od pšenice sa višim vrednostima cinka i gvožđa, ali je kultura koja se uprkos svojim izuzetnim karakteristikama nedovoljno koristi“, objašnjava Volfram Vekvert sa Odseka za funkcionalnu i evolutivnu ekologiju Bečkog univerziteta.
Otpornost žitarice na sušu i toplotne talase i manja potrošnja vode čine proso zanimljivom alternativom pšenici, pirinču i kukuruzu, a nutritivne vrednosti pogodnom za bogatu ishranu. Rezultati studije su pomogli da se razjasne procesi otpornosti žitarice na sušu i mogu doprineti uzgoju novih sorti pšenice ili prosa sa takvim karakteristikama, piše EurocommPR.
Prema rečima Palak Čaturvedi ko-rukovodioca studije, skoro 40 odsto našeg dnevnog unosa kalorija zavisi od tri vrste žitarica, a to su pšenica, pirinač i kukuruz koji zahtevaju više resursa nego proso.
„Vreme je da krenemo u potragu za klimatski pametnim kulturama“, dodaje Palak Čaturvedi. „Da bi nam alternativne kulture bile dostupne, neophodni su istraživački programi i politički napori. Da bismo osigurali dostupnost hrane u budućnosti važno je da se ne fokusiramo samo na tri do četiri osnovne namirnice za ceo svet“, izjavio je Volfram Vekvert.
(dunav.at)
