Procenjuje se da se u svetu proizvede 30 milijardi tona betona godišnje. S obzirom na ovu količinu, važno je štedeti resurse ponovnim korišćenjem starog betona. Pri tome se građevinski šut reciklira, a reciklirani agregati mogu se koristiti za proizvodnju novog betona, čime se dobija reciklirani beton. Međutim, reciklirani beton ima lošija mehanička svojstva u poređenju sa običnim betonom koji sadrži prirodni kamen.
Na Tehničkom univerzitetu u Beču sprovedeni su obimni eksperimenti i razvijene različite metode čiji je cilj poboljšanje svojstava recikliranog betona. Jedna od metoda sa kojom je postignut veliki uspeh podrazumeva korišćenje ugljen-dikosida. Kada se u reciklirane agregate ubrizga ugljen-dioksid, on se pretvara u krečnjak koji jača materijal i ostaje trajno u recikliranom betonu. Ova metoda donosi još jednu veliku prednost, a to je trajno uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere. Tehnički univerzitet u okviru projekta „UP!crete“ intenzivno sarađuje sa austrijskom betonskom industrijom u ovoj oblasti.
„Beton se u osnovi sastoji od tri glavne komponente: agregata – kao što su pesak, šljunak ili drobljeni kamen, cementa i vode“, objašnjava profesorka Ildiko Merta sa Instituta za tehnologiju materijala, građevinsku fiziku i ekologiju građevine, naučna direktorka istraživačkog projekta UP!crete. „Vrsta agregata koji se koristi u betonu ima ključni uticaj na njegova svojstva, poput čvrstoće i trajnosti.“ Oba svojstva značajno opadaju ako se pri njegovoj proizvodnji koristi preveliki udeo recikliranih agregata.
„Trenutni nacionalni standardi dozvoljavaju učešće recikliranih materijala do maksimalno 50 procenata. Naš cilj je, međutim, da udeo recikliranog materijala dostigne 80 procenata ili čak više, jer
građevinski šut generalno postoji u velikim količinama“, dodaje Merta.
