I zaista ima dosta kvalitetnih momaka koji zavređuju pažnju. U početku je većina klubova koristila bonuse na golu, vremenom ih je sve više bilo i u polju. I znali su svi oni da se istaknu.
Niški Radnički imao je sreće kada su u pitanju bonus igrači, a svako od njih vremenom je dobio i epitet – hrabar, istrajan, vredan, pa i sportski bezobrazan. Jedan od igrača koji svakako na najbolji način koristi dobijenu priliku je Luka Izderić, mladić koji će tek za nešto više od mesec dana napuniti 20 godina.
– U Austriji sam igrao 11 godina, tamo sam odrastao i igrao ceo život. Nosio sam dres Austrije iz Beča, bio je to zaista lep period za mene. Zatim je stigla ponuda iz Italije, otišao sam u Salernitanu. I tamo je sve bilo odlično. Kad sam dobio ponudu od Radničkog bio sam srećan, zato što znam tradiciju kluba i od prvog trenutka ovde je sve besprekorno. Osećam se kao da sam kod kuće – kaže Izderić.
Luka je na Čair stigao pre nepunih godinu dana, sigurno pamti debi za Radnički. Bilo je to u Novom Pazaru, njegovom rodnom gradu (3:3).
– Bio mi je to možda jedan od najlepših trenutaka u životu. Čekao sam priliku i dočekao, osećao sam se prelepo. Bile su mi potrebne dve nedelje da shvatim šta se dogodilo, ali to je jedan od najlepših trenutaka u mojoj karijeri do sada. Moj otac je rođen tamo, odrastao i živeo, to je zaista bilo posebno za mene. Sve mi je ostalo u sećanju publika, navijači, atmosfera, to se ne zaboravlja.
Ono što najviše prija mladim igračima, ali istovremeno i dosta obavezuje, jeste ukazana šansa.
– Poverenje svakome znači, ono daje motivaciju i hrabrost da odigramo najbolje što znamo i možemo. Ne bih rekao da opterećuje, lepo je kad mi neko veruje, kad trener prati moj trud i zalaganje, pa mi ukaže šansu. Osećaj je još bolji kad šansa iskoristim na najbolji mogući način.
Izderić je u subotu protiv Partizana bio u ulozi startera i odigrao veoma dobro. Kako Luka ističe, nije bilo nimalo lako igrati protiv, u tom trenutku, lidera tabele i to u Humskoj.
– Nije bilo treme, ali sam se nekako teško osećao na zagrevanju. Kad sam izašao na teren, naježio sam se. Tribine su bile ispunjene, bilo je dosta navijača. Ipak, svi mi živimo za takve trenutke, za pune stadione i takav je ambijent najbolji za igru.
Nišlijama predstoji grčevita borba za opstanak, ali Luka ne brine:
– Verujem u našu ekipu i igru. Imali smo malo pehova jesenas, ali možemo mnogo toga da ispravimo. Na nama je da svaki put damo sto odsto „izginemo” na terenu.
Druženje sa Nikolićem i Radonjićem
Atmosfera u slačionici Nišlija ovih dana je odlična, svi dišu kao jedan i upravo to zajedništvo može im doneti mnogo u nastavku sezone. Luka Izderić, jedan od najmlađih u timu, otkriva sa kim je najbliži:
– Družimo se svi, nema izdvajanja, atmosfera je stvarno na visokom nivou. Najviše vremena provodim sa Stefanom Nikolićem i Matejom Radonjićem, nekako smo se zbližili, možda zato što smo sličnih godina.
Podrška iskusnijih saigrača
Kulturan, vaspitan, vedar, nasmejan – tako se ukratko može opisati Luka Izderić van terena. Da na Čairu stasavaju kvalitetni mladi ljudi nedavno je potvrdio i iskusni Uroš Vitas.
– Hvala Bogu imamo dobre starije saigrače koji nam veruju i motivišu nas. Pohvalio bih kapitena Radomira Milosavljevića i Vitasa koji me do maksimuma podržavaju. Tu su i ostali iskusniji saigrači, naravno. Mi smo uvek tu da saslušamo savet svakog od njih, najbitnije je da su dobronamerni.
(Sportski žurnal)
