Busek je, na diskusiji „Evropa i ti: Bilans austrijskog predsedavanja i izgledi na izborima za Evropski parlament“ u Beču, istakao da je besmisleno „igrati se doktora“ i pokušati nešto popravljati.
„Ni jug Italije nije zreo za EU, ali je ipak u Uniji. Nama je hitno potreban ceo Balkan u EU. Sve drugo bi u stvarnosti bilo nepravedno“, podvukao je šef bečkog Instituta za Podunavlje (IDM).
Busek je kazao da su mnogi instrumenti EU zastareli, a u to, kako kaže, spada i rotirajuće predsedavanje.
„Nisam siguran koliko je to još svrsishodno“, naglasio je on.
Na skupu je naučna saradnica IDM Silvia Nađivan predstavila dokument „Jasne vizije i hitno potrebne mere koje je moguće realizovati“.
U tom dokumentu se ukazuje, pre svega, na veliki problem odlaska stanovništva sa Zapadnom Balkana.
Takođe je istakla da je potrebno i pojačano delovanje protiv „stabilokrata“, to jest autoritarnih vladara sa orijentacijom prema cilju rukovođenja ruskog predsednika Vladimira Putina.
„Budućnost Balkana zavisi od toga koliko će biti moguće ’ugušiti‘ etničko-nacionalističku politiku“, smatra Nađivan.
Novinar Klaus Prempers je ocenio da su EU potrebne dalekosežne reforme u bliskoj budućnosti.
„Jedan pozitivan razvoj je ’bregzit‘, odnosno da neko ko je uvek glasao protiv dalje integracije napušta Uniju“, naglasio je on, dodajući da će se sada videti da li će biti stvoren veći prostor za integraciju.
Istovremeno, smatra da je neophodno pronaći nove modele za kontinent i oprostiti se od nekoliko konstanti u Evropi.
Saglasni su bili učesnici da nije više u duhu vremena govoriti o osovini Pariz—Berlin, i to ne samo zato što se bliži kraj mandata nemačke kancelarke Angele Merkel.
Evropa je daleko veća i neophodno je druge aktere snažnije uključiti, zatražili su oni.
Busek je dodao da se trenutno suočavamo sa Evropom zastoja, zbog čega okolnosti predsedavanja Austrije Evropskoj uniji nisu bile lake.
(Sputnjik)
