Austrija je više nego udvostručila broj prijavljenih glasača, koji će moći da glasaju na čak pet otvorenih biračkih mesta, dok je 2020. godine u toj zemlji bilo otvoreno samo jedno biralište.
Veće je interesovanje za glasanje i u Nemačkoj, kao i u Švajcarskoj, gde je, na primer, u Cirihu, tri puta povećan broj prijavljenih glasača.
Najveći broj naših ljudi, očekivano, glasaće u Bosni i Hercegovini, gde se prijavilo njih 11. 435, koji će na raspolaganju imati 15 biračkih mesta u federaciji i Republici Srpskoj.
Na drugom mestu je Nemačka sa 7.947 birača, koji će svoje biračko pravo moći da ostvare na sedam birališta, a zatim sledi Austrija sa 3.977 prijavljenih glasača, gde će biti otvoreno pet biračkih mesta.
Najmanje državljana Srbije za glasanje se prijavilo u Finskoj – 115, a zatim u Španiji – 118, Bugarskoj – 125 i Rumuniji – 127, tek toliko da biračko mesto može da bude otvoreno.
Zanimljivo je da će i “plavi šlemovi” iz Srbije imati priliku da glasaju u Libanu, gde će u bazi Ujedinjenih nacija biti otvoreno jedno biračko mesto za 136 glasača.
Kada je reč o bivšim jugoslovenskim republikama, u Crnoj Gori glasaće 1.165 ljudi, na pet izbornih mesta, od kojih za tri, Podgorica najpre nije dala odobrenje za glasanje, da bi, ipak, odobrila glasanje i van diplomatsko-konuzlarnih predstavništava, kao što su to učinile i neke zapadne zemlje.
Tako će državljani Srbije u Crnoj Gori moći da glasaju u Ambasadi u Podgorici, Konzulatu u Herceg Novom, kao i u dva udruženja Srba, u Sutomoru i Beranama, te u Opštini u Budvi.
Takođe, 981 državljanin Srbije moći će da glasa na dva biračka mesta u Severnoj Makedoniji, u Sloveniji će 713 građana svoje pravo moći da iskoriti na jednom biralištu u Ljubljani, a u Hrvatskoj će na tri mesta svoj glas iskoristiti 629 birača.
Na ovim izborima, za razliku od ranijih, glasanje u inostranstvu neće biti održano samo u diplomatskim predstavništvima, već i u iznajmljenim dvoranama, udruženjima Srba, ali i u pojedinim firmama, što je slučaj na Malti.
(RTS)
