Iako su mnogi analitičari očekivali da će proslava Dana pobede u Moskvi predstavljati prekretnicu u odnosima zapada i istoka, ali i rata koji se trenutno vodi u Ukrajini, ništa se krucijalno ne menja nakon 9. maja.
Ranije su postojale indicije da će ruski lider Vladimir Putin na obeležavanje Dana pobede u Drugom svetskom ratu pozvati strane zvaničnike, neke od njegovih bliskih saradnika popt beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je to demantovao.
Na tribinama nije bilo gostiju iz inostranstva, a iz Kremlja je to objašnjeno činjenicom da nije reč o jubilarnoj godišnjici.
Parade su pored Moskve održane i u 28 ruskih gradova i na njima je učestvovalo oko 65.000 ljudi, 2.400 jedinica naoružanja i više od 460 letelica.
Crvenim trgom u Moskvi prodefilovalo je 11.000 hiljada vojnika i 131 jedinica naoružanja. Tokom defilea predstavljeni su i oklopna vozila Taifun, raketni sistemi Iskander, višecjevni raketni sistemi Tornado-G, kao i raketni sistemi zemlja – zrak Tor-M2, Buk-M3, S-400 te interkontinentalna balistička raketa Yars.
Bez slova “Z” na nebu
Planovi ruskih vlasti uoči parade uključivali su vazdušni deo, kada bi avioni MiG-29 na nebu iznad Moskve iscrtali slovo “Z”, koje predstavlja simbol rata u Ukrajini, a označava slogane “Za Rusiju”, “Za pobedu” i “Za Putina”.
Kao upozorenje suparnicima Rusije bio je spreman Putinov avion za sudnji dan, poznat kao “leteći Kremlj”, koji sadžri sve što je neophodno za upravljanje zemljom u slučaju nuklearnog rata.
Dugoočekivani govor
U tradicionalnom govoru na Crvenom trgu Vladimir Putin nije objavio opštu mobilizaciju, niti proglasio rat Ukrajini, već je govorio o razlozima napada na Ukrajinu.
Putin se zahvalio svima što prate grandioznu svečanost u Rusiji, kao i vojnicima koji su se borili u Drugom svetskom ratu. Međutim, ruski predsednik je brzo prešao na kritike NATO saveza.
Prema njegovim rečima, NATO se pripremao za napad na Krim.
“Imali su druge planove, želeli su napad na Krim. Stvarala se pretnja podno naših granica i sve je govorilo da je sukob s neonacistima bio neizbežan. Videli smo kako postavljaju vojnu infrastrukturu. Rusija je izvršila preventivni otpor agresiji. To je bilo jedino rešenje”, rekao je Putin.
Borcima u Ukrajini je poručio da se bore za otadžbinu i budućnost.
“Za Rusiju, za pobedu”, uzviknuo je on, nakon čega su usledili povici “ura”.
Nakon Putinovog uvodnog obraćanja, počeo je minut ćutanja za sve sovjetske žrtve u Drugom svetskom ratu.
Manifestacija je okončana izvođenjem pesme pesmu “Rodna zemlja”, a a ruski predsednik je položio je cveće na grob Neznanog junaka u Aleksandrovskoj bašti.
Prvo pojavljivanje Šojgua
Jedan od upečatljivijih momenata sa parade bilo je i konačno pojavljivanje ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua. Od početka rata u Ukrajini 24. februara, javnost je ministra odbrane viđala samo na video snimcima.
U međuvremenu su se pojavile glasine da je doživeo srčani udar, što je Kremlj oštro demantovao, ali i da je u lošim odnosima sa predsednikom Putinom.
Prema navodima ruskih medija, Putin krivi Šojgua za sporo napredovanje ruske vojske u Ukrajini, zbog čega se ne pojavljuju zajedno u javnosti.
Kijev: Rusija ima bolesne imperijalne ambicije
Nakon govora ruskog predsednika Vladimira Putina na vojnoj paradi povodom Dana pobede u Moskvi oglasio se i član ukrajinskog pregovaračkog tima Mihail Podoljak.
„Hajde da pričamo opet. NATO zemlje nisu želele da napadnu Rusiju. Ukrajina nije planirala da napadne Krim. Ruska vojska umire, ne braneći svoju zemlju, već pokušavajući da okupira drugu. Nema nikakvog racionalnog razloga za rat, sem ruskih bolesnik imperijalnih ambicija“, poručio je Podoljak.
(nova.rs/Foto: Printscreen Nova.rs/video)
