Tek poslednjih godina je razvijen pojam „muške depresije“ u stručnim krugovima. Pretpostavka je da kod muškaraca određeni znaci često prikrivaju uobičajene, dobro poznate simpotome depresije. Depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja i zadovoljstva, smanjena energija, osećaj krivice, smanjeno samopoštovanje, pesimizam, samoubilačke misli ili dela, poremećaji spavanja i nedostatak apetita su simpotmi koji kod oba pola mogu da ukažu na depresiju. Kod muškaraca se dodatno vrlo često mogu primetiti razdražljivost, agresivnost i rizično ili zavisničko ponašanje. Saznanja o ovim polnim razlikama do sada nisu prihvaćena u zvaničnoj dijagnostici, niti u svesti javnosti. Međutim poznato je da se zavisnost od alkohola češće javlja kod muškaraca nego kod žena. „Da li je u takvim situacijama reč o depresiji ili bolesti zavisnosti ne može se nedvosmisleno odrediti, ali ovakvi simpotmi kod muškaraca se moraju shvatiti ozbiljno i razjasniti uz pomoć lekara“, naglašava Johanes Vankata, načelnik Odeljenja za socijalnu psihijatriju Univerzitetske klinike za psihijatriju i psihoterapiju Medicinskog univerziteta u Beču.
U Austriji trenutno 730.000 ljudi živi sa depresijom, od toga su 264.000 muškarci. Činjenica da se kod muškaraca ređe dijagnostikuje depresija sada se samo delimično pripisuje tome da muškarci ne traže medicinsku pomoć u meri u kojoj to rade žene. Poslednja istraživanja ukazuju na to da bi hormoni mogli da igraju značajnu ulogu. Kao moguće objašnjenje se razmatra različita gustina receptora za hormone estrogen i progesteron.
„Kada govorimo o socijalnim faktorima rizika za nastanak depresije brojne studije su pokazale da kod žena višestruko opterećenje (domaćinstvo, briga o deci, posao) i međuljudski sukobi povećavaju rizik od oboljenja, dok su kod muškaraca to razvod, raskid sa partnerom i problemi na poslu“, dodaje Vankata.
„Potpuno je zdravo na pretnje ili krize odgovoriti strahom, brigom ili pesimizmom. Međutim ako simptomi potraju više nedelja bez prestanka i toliko su izraženi da ometaju funkcionisanje u svakodnevnom životu, trebalo bi uzeti u obzir da se možda radi o psihičkom oboljenju“, objašnjava Vankata
(Foto: Nik Shuliahin)
