Austrija, međutim, nije usamljen primer. Briselske vlasti su krajem januara poslale zvanično pismo obaveštenja za ukupno 24 zemlje Evropske unije.
Austrija je imala rok do 17.decembra 2021.godine da primeni Direktivu, ali Briselu do sada nije ništa prijavljeno, prenose austrijski mediji. Uzbunjivanje se odnosi na otkrivanje i prenošenje pritužbi kriminalnih aktivnosti od strane insajdera, koji obično imaju privilegovan pristup informacijama kao zaposleni.
Organizacija za borbu protiv korupcije, Transparensi internešenel, oštro je kritikovala Austriju, ističući da nešto manje od dva meseca nakon isteka roka, nije predstavila nacrt, niti je započela proces procene. Ova organizacije dalje navodi da je to znak neadekvatnosti i primer zašto se Austrija suočava sa sve lošijim rezultatima u Indeksu percepcije korupcije. Austrija sada ima dva meseca da odgovori na pismo. Ako se to ne dogodi, Evropska komisija može da nastavi sa postupkom za kršenje prava uz ,,obrazloženo mišljenje“, a na kraju Komisija može da se žali Evropskom sudu pravde, prenose austrijski mediji.
S obzirom na nekoliko skandala, poput curenja podataka sa na Fejsbuku ili Panamskih papira, koji su postali javni samo preko uzbunjivača, Evropska komisija je u aprilu 2018.godine predstavila predlog za jedinstvenu zaštitu uzbunjivača.
Pravila, o kojima su se 2019.godine dogovorile države EU i Evropski parlament, obuhvataju, između ostalog, kršenje zakona EU u oblastima pranja novca, korporativnog oporezivanja, zaštite podataka, bezbednosti hrane i proizvoda, zaštite životne sredine i nuklearne bezbednosti. Evropska komisija je ohrabrila zemlje članice da prošire delokrug.
Predviđeno je da uzbunjivači budu slobodni da biraju kako će prijaviti prekršaje. Više ne moraju prvo da odu na mesto u okviru njihove organizacije. Kompanije sa više od 50 zaposlenih moraju da formiraju takvo telo, ali uzbunjivači mogu da se obrate i nadležnom organu.
(agencije/dunav.at)
