Italijom poslednjih nekoliko dana kruži teorija kojom se bavi krizna jedinica italijanske Civilne zaštite, a za koju ne postoje dokazi, ali spekulacije se teško zaustavljaju… U osnovi je utakmica Lige šampiona na kojoj su se susreli Atalanta i Valensija, a koja se odigrala 19. februara 2020. na stadionu San Siro u Milanu, prenosi italijanska La Repubblica.
Potraga za nultim pacijentom u Italiji je trajala predugo, a nije dala rezultate, pa se prešlo na drugu strategiju – razmišljali su da li je širenje zaraze možda omogućilo neko masovno okupljanje?
“Pomenuta utakmica mogla bi da bude izvor širenja zaraze virusom COVID-19. Ta koncentracija desetina hiljada ljudi iz istog područja na jednom mestu možda je važan faktor spontanog širenja zaraze”, rekao je Masimo Gali, nadređeni u odeljenju Infektologije u bolnici Sacco di Milano.
Da li je onda zapravo 19. februar i utakmica na kultnom stadionu u Milanu početak agonije i tragedije kojoj se ne nazire kraj?
Ono što je činjenica, piše La Repubblica, jeste da je samo šest dana pre utakmice u Valensiji preminuo muškarac koji je bio pozitivan na korona virus. No, do ove informacije došlo se kasno – istina je utvrđena tek 3. marta, kada su ekshumirali njegovo telo. On je ujedno bio i prva potvrđena žrtva ovog smrtonosnog virusa u Španiji. Danas broj umrlih u Španiji iznosi 1.725 ljudi.
Tog 13. februara, kada je pomenuti muškarac preminuo, epidemija je već bila zahvatila jug Španije. Zato se i postavlja pitanje da li je on bio izolovan slučaj ili među 2.500 španskih navijača koji su stigli u Milano šest dana kasnije, 19. februara, još neko bio zaražen?
U isto vreme, odnosno 14. februara u jednom restoranu u Conju, mestašcetu pored Bergama obeležavao se Dan zaljubljenih. Devet dana kasnije sve koji su prisustvovali proslavi kontaktirala su službena lica – jedan od prisutnih u restoranu bio je pozitivan na koronavirus.
Na spornoj utakmici u Milanu na tribinama i u okviru stadiona bilo je više od 45.000 ljudi – a gotovo svi su se družili, slavili, grlili, pevali, dodirivali, rukovali… Kasnije je ustanovljeno da je u podzemnoj železnici sa navijačima bio i španski novinar Kike Mateu, za kog je posle nekoliko dana potvrđeno da ima korona virus.
Potencijalni putevi kojim je virus mogao dalje da se prenosi i grana nesagledivi su, a epilog danas znamo. Ono što je pored spleta nesrećnih okolnosti doprineloširenju COVID-19 u Italiji jeste olako shvatanje situacije – građani isuviše dugo nisu shvatali koliko je situacija ozbiljna, opirući se ionako zakasnelim merama vlade, i insistirajući na pokušajima da uprkos svemu vode relativno normalan život.
Koliko se brzo virus širi najbolje ilustruju statički podaci iz Italije, koji uprkos tamošnjem karantinu ne jenjava. Dakle, na Čizmi je 15. februara bilo registrovano troje ljudi pozitivnih na virus, a sedam dana kasnije taj broj je počeo naglo sa se širi. Tako je na primer 23. februara bilo ukupno 157 slučajeva, a posle desetak dana sve je bilo daleko alarmantnije – 10. marta zabeleženo je da je bilo 10. 149 zaraženih ljudi. Danas, 22. marta na sajtu Worldometers.info objavljeno je da je širom Italije obolelo 53. 578 ljudi, a da je broj umrlih 4,825.
Uprkos najcrnjoj statistici, ogromnom broju umrlih, vapaju iznurenih lekara i medicinskih radnika, alarmantnim upozorenjima, apelima uticajnih Italijana i nadležnih da se poštuju mere izolacije – narod kao da je živeo u uverenju da je imun na korona virus. U to su se 20. marta uverili i kineski zvaničnici – potpredsednik Crvenog krsta Kine Sun Šuopeng posetio je regiju Lombardiju, ostavši zatečen stanjem koje nije odgovaralo užasavajućoj situaciji u zemlji.
“Ovde u Milanu baš i ne postoji stroga politika karantina: javni prevoz i dalje radi, ljudi se i dalje kreću, i dalje idete na večere i zabavljate se u hotelima, ne nosite maske… Ne znam da li uopšte mislite… Shvatite, svaki građanin mora biti uključen u borbu protiv koronavirusa. Savetovao bih vam da odmah zaustavite sve ekonomske aktivnosti i smanjite mobilnost ljudi. Svi bi trebalo da ostanete u kućama, ljudski životi su najbitniji”, rekao je Šuopeng.
S druge strane, način na koji se Slovenci nose sa situacijom može da nam bude primer i pokazatelj – uprkos činjenici da su na samoj granici sa Italijom i da nisu u malo broju pogođeni korona virusom, uspeli su da broj žrtava drže na minimumu – za sada je samo jedna osoba preminula.
U Sloveniji je ukupno 414 zaraženih korona virusom, ali zahvaljujući strogom pridržavanju mera izolacije, oni danas beleže pad rasta broja obolelih.
Ostajući kod kuće, poštujući savete stručnjaka i ne kršeći mere izolacije borimo se protiv ove opake epidemije. To je naš jedini zadatak – kako bi spasili sopstvene i živote svojih bližnjih. Nemojmo dozvoliti da nam se ponove scenario Italije ili Španije.
(zena.blic)
