U zemljama srednje i istočne Evrope najviše štede Austrijanci i to u proseku 259 evra mesečno, slede Slovenci sa 111 evra i Česi koji u jednom mesecu prosečno uštede 105 evra, prenosi Jutarnji list.
Hrvati su peti na toj lestvici sa 63 evra, odmah iza Mađara koji svakog meseca izdvoje 65 evra.
Rumuni mesečno štede 57 evra, a Srbi u proseku “sa strane” ostave 40 evra.
Hrvati svakog meseca u proseku ostavljaju 469 kuna (oko 63 evra) “sa strane”, a najviše štede mladi od 15 do 29 godina, i to prosečno 587 kuna (skoro 79 evra)mesečno.
Rezultati istraživanja koje je prošlog meseca u Hrvatskoj sprovela agencija IMAS pokazali su da muškarci u Hrvatskoj više štede, pa tako prosečno izdvajaju 551 kunu (skoro 74 evra) svakog meseca, što je čak 162 kune (21,75 evra) više od Hrvatica.
Iako je prosečna ušteda stanovnika Hrvatske 41 kunu (pet i po evra) manja nego prošle godine, oko 15 odsto građana reklo je da su u poslednje dve-tri godine uštedeli više.
Najveći broj Hrvata, odnosno 43 odsto, koristi klasične oblike štednje, 16 posto ulaže u životna osiguranja, a devet posto u stambenu štednju.
Investicioni fondovi, deonice i obveznice izbor su za pet posto građana, a svega četiri odsto Hrvata ulaže u nekretnine.
Najmanje popularan izbor štednje je ulaganje u zlato i ostale plemenite metali za koje se opredelilo tek jedan posto građana.
– Relativno visok postotak ulaganja u klasičnu štednju, odnosno srazmerno nizak u alternativne oblike, sugeriše da kod hrvatskih građana još uvek preovladava konzervativniji pristup ulaganju – rekao je direktor Sektora gradanstva Erste banke, Marko Krog.
Dodao je da postoji prostor za jačanje trenda snažnijeg korišćenja drugih oblika ulaganja poput investicionih fondova, osiguranja i dobrovoljnih penzionih fondova.
Najveći problem je što Hrvati zapravo ne znaju kome da se obrate kada žele da investiraju određeni novčani iznos.
Kada bi imali dodatnih 4.000 kuna mesečno (536 evra), više od polovine ispitanika taj bi novac stavio na tekući račun, 38 posto na štednu knjižicu ili štedni račun, a za ulaganja dela ili celog tog iznosa čak 35 posto Hrvata bi za savet upitalo porodicu ili prijatelje.
Njih 12 odsto pomoć bi tražilo od banke, 11 posto bi sami istražili na internetu, dok čak 46 posto ispitanika ne bi ni tražili savet.
(Agencije)
