Iako čuvanje ostatka u otvorenoj konzervi nije nužno opasno ako se pravilno skladišti, bolji je izbor ostatak prebaciti u čistu staklenu ili plastičnu posudu s poklopcem. Na taj način hrana se bolje štiti od vazduha, mirisa druge hrane i promjena u ukusu.
Staklena posuda bolji je izbor
Nakon otvaranja konzerve ostatak hrane najbolje je što prije prebaciti u posudu koja se može dobro zatvoriti. Staklene posude posebno su praktične jer ne upijaju mirise i lako se čiste, a poklopac koji dobro prianja smanjuje kontakt hrane s vazduhom.
Koliko dugo ostatak može stajati u frižideru zavisi od vrste namirnice. Konzervirana riba i plodovi mora trebalo bi da se potroše u roku od nekoliko dana, dok neke druge namirnice, poput voća ili sosa od paradajza, mogu trajati nešto duže. U svakom slučaju, ostatke treba čuvati u frižideru i potrošiti u preporučenom roku.
Ako se hrana ipak ostavlja u konzervi, ona ne bi trebalo da se čuva potpuno otvorena. Konzerva može upiti mirise druge hrane iz frižidera, a u nju mogu dospjeti i nečistoće. Zato je potrebno otvor dobro prekriti odgovarajućim poklopcem ili prozirnom folijom.
Originalni metalni poklopac nije dobro rješenje jer nakon otvaranja više ne može efikasno zatvoriti konzervu. Osim toga, njegovi rubovi mogu biti oštri i predstavljati rizik od posjekotina.
Kisele namirnice mogu poprimiti metalni ukus
Vrsta hrane takođe igra važnu ulogu u tome koliko će dobro podnijeti čuvanje u otvorenoj konzervi. Namirnice s manjom kiselošću, poput graha, špinata ili tune, generalno su manje sklone promjeni ukusa.
S druge strane, kisele namirnice, naročito paradajz i sosovi na bazi paradajza, mogu brže poprimiti metalni ukus. Kiselost hrane može reagovati s metalnom ambalažom, zbog čega se ukus s vremenom može promijeniti.
Zato je kod paradajza, sosa od paradajza i drugih kiselih namirnica posebno preporučljivo ostatke odmah prebaciti u staklenu ili plastičnu posudu s poklopcem.
Šta je s ambalažom i BPA?
Kod konzervirane hrane često se postavlja i pitanje materijala od kojih je izrađena unutrašnjost ambalaže. Neke su konzerve u prošlosti imale premaze koji su sadržavali bisfenol A (BPA), hemikaliju koja se koristila u proizvodnji različitih vrsta plastike i zaštitnih premaza.
Danas se za proizvodnju ambalaže sve češće koriste materijali bez BPA, no sastav zavisi od proizvođača i vrste proizvoda. Ako želite da izbjegnete BPA, najjednostavnije je provjeriti deklaraciju ili informacije o ambalaži koje navodi proizvođač.
Bez obzira na vrstu ambalaže, nakon otvaranja konzerve najbolja je praksa ostatak prebaciti u posudu koja se može dobro zatvoriti i potom ga spremiti u frižider. Tako se bolje čuvaju ukus i tekstura, a hrana je zaštićena od vazduha i mirisa drugih namirnica, piše Index Food.
