Nova pravila o ishrani u britanskim školama predviđaju ograničavanje, odnosno izbacivanje pržene hrane sa školskih jelovnika.
Njemački ljekar i stručnjak za ishranu Stefan Kabiš smatra da je takva mjera opravdana.
Problem nije samo u krompiru
Pomfrit sam po sebi nije jedini problem. Ključan je način pripreme.
Prilikom prženja hrana upija dio masnoće, dok se ulje zagrijava na veoma visokim temperaturama. Ako se pržena hrana često nalazi na jelovniku, veći unos masti i kalorija može doprinijeti povećanju tjelesne težine.
Poseban problem predstavljaju zasićene masne kiseline. Njihov prevelik unos povezuje se sa povećanim rizikom od metaboličkih i kardiovaskularnih bolesti, piše DW.
Pržena hrana često sadrži i mnogo soli, a prekomjeran unos soli može povećati krvni pritisak.
Šta je akrilamid?
Kod krompira i drugih namirnica bogatih skrobom tokom prženja može nastati akrilamid.
Riječ je o supstanci koja se smatra potencijalno kancerogenom i koja se može naći u namirnicama poput pomfrita, čipsa i prženog krompira.
To, međutim, ne znači da će povremeno jedenje pomfrita izazvati rak. Rizik zavisi od količine i učestalosti izloženosti, pa stručnjaci naglašavaju da prženu hranu treba jesti umjereno.
A šta je sa mentalnim zdravljem?
Neka istraživanja pronašla su statističku povezanost između češćeg konzumiranja pržene hrane i depresije. Ipak, sama povezanost ne dokazuje da pržena hrana izaziva depresiju.
Moguće je i obrnuto – ljudi koji se već suočavaju sa depresijom mogu češće birati brzu i kaloričnu hranu jer zahtijeva manje vremena i truda za pripremu.
Zbog toga su potrebna dodatna istraživanja prije nego što se može govoriti o direktnoj vezi.
Ne znači da pomfrit mora zauvijek nestati
Stručnjaci ne tvrde da prženu hranu treba potpuno izbaciti iz života. Mnogo je važnije koliko često je jedemo i čime je zamjenjujemo.
Ako se na meniju rjeđe nađu pomfrit i druga pržena hrana, više prostora ostaje za obroke sa povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama i drugim nutritivno bogatijim namirnicama.
Upravo zato ograničavanje pržene hrane u školama ima jednostavnu logiku: djeca veliki dio dana provode u školi, pa školski obrok može biti prilika da dobiju kvalitetniju i raznovrsniju hranu.
