Tačno u podne, 24. juna 2022. godine, na mostu preko reke In, čija jedna polovina pripada Austriji a druga Nemačkoj, postavljen je spomenik srpskom petlu, piše Radojka Nikolić u tekstu za stranicu RTS Oko.
Tekst prenosimo u celosti:
Bronzanu skulpturu petla uradila je austrijska vajarka Kristina Pejsars, kao deo projekta koji je osmislio Zoran Šijaković, predsednik i osnivač srpskog kulturno-umetničkog udruženja „Danica” u Austriji, istovremeno i sekretar za kulturu austrijskog grada Braunau na Inu.
Vrednost projekta je oko 19.000 evra i najvećim delom je finansijski podržan od strane grada Braunaua, skulptura petla je visine oko jednog metra, a na postamentu je zapisano:
SLOBODA I POVEZANOST
U znak sećanja na dirljivu priču o nemačkom vojniku i srpskom petlu. Dogodilo se 1918. na mostu u Braunau/Zimbah, Danica-Austrija 2022.
Ili u originalu:
FREIHEIT & VERBUNDENHEIT
Zur erinnerung an die bewegende geschichte eines deutschen soldaten und eines serbischen gockels. eschehen 1918. auf der in brucke Braunau/Simbach, anica-Austria 2022.
I tu se tek otvaraju pitanja: otkud srpski petao, kakav nemački vojnik, kakva dirljiva priča, šta se to dogodilo 1918. zašto Braunau i Zimbah?
Priča je slojevita, pomalo čudnovata i, da nije faktografski precizno zapisana, čak i grafički ilustrovana, malo ko bi poverovao da je istinita.
Srpski petao i nemački vojnik u Velikom ratu
Krajem juna 1918. godine, kad je postalo prilično jasno da Nemačka i Austrougarska gube rat, sa jugoistočnog evropskog fronta vraćao se jedan nemački vojnik. Proveo je gotovo četiri godine u ratu, preživeo strahote, ali je tokom ratovanja u Srbiji pronašao i prisvojio jednog pevca. Ne, nije ga skuvao i pojeo, naprotiv, pevac je bio toliko lep i lepo je pevao (dugopevac, kako se to stručno zove!), da se vojnik s njim sprijateljio i nosio ga svuda sa sobom, iz borbe u borbu.
Posle svih golgota, kakve je Veliki rat podrazumevao, vojnik se vraćao kući u Nemačku i odlučio da ponese i pevca, da obraduje majku i suprugu koje su ga čekale. Stigao je u Braunau jutarnjim vozom i krenuo preko mosta, jer je tačno na sredini tog mosta dugog oko 500 metara – granica sa Nemačkom. Pola reke In pripada Austriji, a druga polovina Nemačkoj.
Austrijanci su propustili nemačkog vojnika sa petlom, ali problem nastaje na nemačkoj strani. Carinik i policajac objašnjavaju vojniku da je, po zakonu, koji se, eto, poštuje i u Velikom ratu, zabranjeno unositi u Nemačku žive životinje bez prateće dokumentacije (što, inače, važi i danas).
Uzalud je vojnik pričao odakle nosi petla i da mu niko do sada nije pravio problem! Zakon je zakon – bili su striktni policajac i carinik, te su mu pročitali i paragraf koji se na to odnosi.
Epilog: vojniku je naređeno da se vrati na austrijsku polovinu mosta i da se petlu odrubi glava. To se i dogodilo, te je srpski petao „pogubljen”, ne dočekavši kraj Prvog svetskog rata koji će se dogoditi pet meseci kasnije, u novembru 1918. godine.
I dok sve ove detalje znamo iz teksta koji se 29. juna 1918. godine našao na naslovnoj strani tadašnjih austrijskih novina Welt Blatt („Svetski list”), ne znamo da li je srpski pevac, ipak, završio u nemačkoj supi, jer o tome nema više reči u novinama…
Ali, kako se, uopšte, dogodilo da se jedna takva, zapravo, bizarna informacija nađe na naslovnoj strani novina, „stripovano”, sa detaljima i grafičkim prikazom nekoliko scena, uključujući i odsecanje glave petlu?! Zar da se o tome piše u trenucima dok rat traje i biju se odsudne bitke?!
Istoričari imaju odgovor: upravo je tih meseci trebalo pažnju javnosti skrenuti sa poraza koji su na frontu doživljavale i Austrougarska i Nemačka, pa su vesti o gubicima ubacivane na unutrašnje strane, skraćene i što manje primetne. Zato je nesrećni srpski petao „izdominirao” naslovnicom i dobio toliko prostora.
Valter na granici
Jeste bila naslovnica, ali to se dogodilo pre sto godina, ko bi se još toga setio?! No, čuda se dešavaju. Austrijski novinar Valter Gajring (1965-2020) pretraživao je arhive da bi 2018. pisao o stogodišnjici Velikog rata, te je u urednoj dokumentaciji, svojstvenoj Austrijancima, pronašao ovu priču o srpskom petlu i o tome napisao tekst. A pošto su Zoran Šijaković, Novosađanin koji već tri decenije živi u Austriji, upravo u gradu Braunau, i novinar Valter Gajring bili prijatelji, lako je nastala ideja da bi se to moglo pretvoriti u projekat.
Zoran Šijaković je napravio projekat, realizacija je počela još u vreme korone, i eto sada srpskog petla, opet, na sredini mosta na reci In, na granici Austrije i Nemačke, između austrijskog grada Branuaua i nemačkog Zimbaha, ovekovečenog u simbol „slobode i povezanosti” – kako je zapisano na postamentu. Nažalost, Valter Gajring je preminuo 2020. i nije dočekao realizaciju ovog projekta koji je, značajnim delom i inicirao, ali će petao po njemu dobiti ime – Valter.
Zoran Šijaković je teško podneo gubitak svog dobrog prijatelja Valtera, ali istovremeno ne krije veliko zadovoljstvo zbog postavljanja ovog spomenika, iz bar dva razloga. Prvi je što jedna istinita priča o srpskom petlu postaje simbol saradnje, kroz istorijsku opomenu, a drugi je što bi bilo veoma važno da se promeni loš imidž grada Braunaua u kojem živi. A loš imidž dolazi od biografski nepromenjive činjenice da je upravo u ovom gradu na Inu rođen Adolf Hitler 20. marta 1889. godine. Od tada do danas traje stigmatizacija tog mirnog gradića.
Hitler, Franc Jozef i Novosađanin
Braunau na Inu ima oko 16.000 stanovnika (po popisu iz 2011) i predstavlja poslednju tačku u severozapadnom delu Austrije, na granici sa Nemačkom. Prema podacima, pre sto godina imao je tri puta više stanovnika, a još koji vek ranije bio je tranzitna luka za trgovinu solju, od čega se lepo živelo. Brodarstvo, ribarstvo i zanatstvo, posebno proizvodnja tkanina, bili su veoma razvijeni, pa je u centru grada i podignut spomenik zahvalnosti.
Međutim, idilično privredno i zanatsko mesto Braunau je bio sve do Drugog svetskog rata. Jer, od tog momenta, ono postaje poznato kao grad Hitlerovog rođenja. No, iako je tu, kao dete, Adolf stanovao sa roditeljima samo do treće godine života, a potom su se preselili u Pasau, pa dalje, jer je Hitlerov otac bio carinik, Braunau se nije oslobodio lošeg imidža kao mesto rođenja nacističkog vođe. Jer, neprikosnovena je činjenica da je iznajmljeni stan u ulici Salzburger Vorstadt broj 15, na drugom spratu kuće iz 17. veka u Braunau na Inu, upisan kao Hitlerovo rodno mesto.
Sudbina ove zgrade bila je stalna tema gradskih, pa i okružnih vlasti posle Drugog svetskog rata, i tek nedavno je rešena: biće policijska stanica; ali, preuređenje zgrade čije temelje već uništava vlaga, još nije počelo.
Hitler nije voleo Braunau, kažu istorijske hronike, a upravo je preko onog mosta na Inu, na kojem je sada srpski petao, prešao sa svojim nacistima 1938. godine, kada je anektirao Austriju, kao znak novog svetskog poretka koji je počeo da uspostavlja.
Austrijanci iz Braunaua su dobro znali da Hitler ne voli ni Habsburgovce, pa je u čast Firerovog prolaska, sklonjena bista cara Franca Jozefa, koja je sa austrijske strane mosta bila postavljena 1903. godine, povodom obeležavanja 700 godina od ustanovljenja Braunaua kao gradskog naselja.
I tu se opet dolazi do nesvakidašnjih detalja. Naime, ta bista Franca Jozefa I, sklonjena povodom Hitlerovog ulaska u Austriju 1938. godine, ostala je da leži u magacinu gradskog muzeja Braunua sve do 2000. godine! A onda se pojavio naš čovek, Zoran Šijaković, gradski sekretar za kulturu i predložio da se bista očisti i vrati na mesto gde je ranije bila postavljena.
I evo sada neverovatne istorije na samo jednom kvadratnom kilometru: na oko 300 metara udaljenosti od skulpture srpskog petla (Valtera), koji je ispao „žrtva” Velikog rata, nalazi se bista Franca Jozefa I, koji je taj rat i započeo, bistu je „reafirmisao” Srbin Zoran Šijaković a na kilometar odatle, u centru Braunaua, nalazi se Hitlerova rodna kuća – Firera koji je primenjivao najstrože ratne metode za uništavanje Srba…
Srbi u Braunauu, Valter i savremeni EU pogled
Taj loš imidž koji je Braunau imao kao mesto Hitlerovog rođenja, i koje je često služilo za okupljanje neonacističkih grupa i pokreta, nije smetao Srbima da već 1965. godine, posle potpisivanja sporazuma između Austrije i ondašnje SFRJ o dobijanju legalnog boravka i radnih viza, pohrle u Braunau. Sada ih ovde ima nekoliko hiljada (zvaničan broj nije poznat), ali su treći po brojnosti doseljenika, posle Nemaca i Turaka.
Još stariji podaci kažu da su Srbi u Braunau stigli kao logoraši još 1915. godine, jer je tu formiran logor u Prvom svetskom ratu za ruske, italijanske, srpske i ostale zarobljenike.
Logor je u nekim periodima brojao i do 30.000 zarobljenika, od kojih je Srba bilo nekoliko hiljada. Podaci nisu precizni, ali se procenjuje da je oko 2.400 Srba umrlo tokom zarobljeništva, dok su neki od preživelih čak odlučili da ostanu da žive u ovom austrijskom gradu na Inu.
Na mesnom groblju su identifikovana imena 16 sahranjenih logoraša, a na tome je Zoran Šijaković radio sa istoričirama srpskog porekla koji žive u Austriji. S tim u vezi, veliki Zoranov poduhvat i udruženja „Danica” bilo je organizovanje izložbene postavke u gradskom muzeju, u oktobru 2016. godine: „Srbi u Braunau – 100 godina”.
Za najnoviji projekat, za skulpturu srpskog petla na mostu, Šijaković je pobrao pohvale i gradskih vlasti Braunaua i predstavnika evropskih institucija. Srpski petao je već dobio ime Valter, po preminulom novinaru i Zoranovom prijatelju koji je i pronašao autentičnu priču u novinama od pre jednog veka.
U okviru projekta napravljena i manja verzija skulpture koja bi trebalo da putuje po EU, čak do Brisela, u znak „saradnje i povezivanja” bez granica, kao novi simbol grada Braunau na Inu.
No, kako su događaju svečanog otkrivanja skulpture srpskog petla 24. juna prisustvovali i neki od visokih zvaničnika „briselske administracije”, zanimljiv je bio i njihov pogled na projekat, naravno, iz neformalnog razgovora.
„Valter će putovati, to je dobro”, saznala sam off the record, „a dobro je i što će biti novi simbol grada, zgodan da se na mostu pravi selfi. Osim toga, u trendu je ‘pet friendly’ – ljudi vole životinje i osetljivi su na tu temu, pa će biti mnogo ‘klikova’ na mrežama, kada se Valter bude pojavljivao. Da, ovaj Zoranov projekat je pun pogodak…”.
I, kad to čujete, onda shvatite da samo mi naglašavamo da je „srpski petao” na mostu preko reke In. Ostali na to, sva je prilika, drugačije gledaju.
Zoran Šijaković, koji je za svoj višegodišnji rad dobio brojna priznanja vlade Gornje Austrije i grada Braunaua, ovako vidi život svog projekta:
„Dobili smo poziv za Brisel, ali prvo idemo u Bremen. Tamo se nalaze ‘Bremenski svirači’ – junaci iz bajke braće Grim: skulptura magarca, mačke i petla. Biće to povod i za bratimljenje srpskog i petla braće Grim, koje će se iskoristiti za jačanje veza u oblasti privrede, kulture i svake druge saradnje, kaže Šijaković.
Da, možda je tako i najbolje… Vreme novih ‘klikova’ tek počinje.
(RTS)
