Sedam godina su Belvedere i Muzej Van Goga iz Amsterdama pripremali ovu izložbu. Rezultat je istraživački projekat o Klimtu u širem kontekstu Moderne, to je atrakcija. U međuvremenu se pojavila još jedna neplanirana – Klimtove Vodene zmije.
Oteta od jevrejske vlasnice, deo nacističke zbirke, posle rata pokazana pa sakrivena, slika je godinama čamila zatvorena u bescarinskoj zoni u Singapuru, dok nije prodata sadašnjem vlasniku za 160 miliona evra.
Zmije su onda bile skandal, zbog gej erotike; danas jer ukazuju na drastičnu razliku između investicije i špekulacije.
Jugendstil nije imao stilskih sledbenika. Ali je imao preteče. Šta je Klimt preuzeo od Van Goga, Matisa i drugih savremenika?
„Najpre kompoziciju gde Van Gog radi sa horizontalnim segmentima i onda ih naginje u hromatsku perspektivu. Vidi se kako Klimt od 1904. preuzima jaki nanos boje. Na Klimtovom Dvorcu na jezeru Ater odmah se prepoznaje pastozni duktus, struktura, ali i ista energija u drveću, u bojama purpur i lila. Vangogovske su i linije na Klimtovim pejzažima, gde su cveće i ruže zatvorene u konture“, objašnjava Edvin Beker, kustos Muzeja Van Goga u Amsterdamu.
„Od Matisa je Klimt preuzeo inspiraciju za svoj kasni opus, kad konsekventno koristi jake boje i traži efektne kombinacije formi i boje. Klimt je u tome bio vrlo strukturalan, što je još jedan elemenat gde se približio Matisu i fovistima. Kako jaki koloristički kontrasti u Fovu idu mnogo dalje od realizma portreta ili prirode, bilo je to čisto slikarstvo koje ga je fasciniralo kod Matisa“, naglašava Markus Felinger, kustos Galerije Belvedere.
Vodene zmije su nastale u isto vreme kada i Matisova Žena sa šeširom i Pikasove Gospođice iz Avinjona. Između vatri fovizma i nestabilne geometrije kubizma, Klimt je ostao u tehnici vizantijskih ikona i italijanske renesanse. Danas su svi neprocenjivi, Klimt uz to i politički aktuelan.
(RTS)