Godine 2011. otvoreno je austrijsko tržište za radnike sa EU papirima, što je naročito obradovalo Mađare, Slovake, Slovence, Poljake i Čehe. Rumune i Bugare je ta odluka dočekala 2014. Od tada stabilno raste broj zaposlenih iz ovih zemalja, već ih je više od 300.000. Većina su visokoobrazovani, govore tečno nemački i u njihovim zanimanjima postoji stalan nedostatak kvalifikovanih radnika.
– Kod kuće bih zaradio za puno radno vreme najviše 700, 800 evra, a ovde dobijam dvaput više za isti posao – navodi jedan od radnika.
Svi se slažu u tome da im je EU poboljšala status.
Broj zaposlenih u Austiji iz istočnoevropskih zemalja znatno se povećao. Primera radi, 30.000 Mađara trenutno ima radno mesto u ovoj državi. Neretko svakodnevno putuju iz svojih matičnih zemalja do Austrije na posao i uveče se vraćaju. To im omogućavaju otvorene granice.
– Putovanje u drugu državu na posao je manje teško od mog pređašnjeg života. Tada uopšte nisam imao slobodan vikend, jer sam morao da radim dodatni posao – kaže jedan od njih.
Mađari nisu samo zaposleni u EU, već i mušterije. Austrijska privreda profitira na radnicima iz ove zemlje, ali i na onima koji prelaze granicu samo radi kupovine. Svako ko govori jezik među ovim bogatim prekograničnim radnicima, dobrodošao je u sektorima trgovine i ugostiteljstva. Slično je i u slučajevima Slovačke i Češke.
– Sve studije su nam pokazale da je austrijska privreda jedan od najvećih profitera proširenja EU – kaže istraživač tržišta rada Peter Huber.
Ali, naravno, nije sve pozitivno. Postoje Austrijanci koji više ne žele da se nose sa konkurencijom koja je poslodavcima povoljnija. Ako su ljudi koji su kvalifikovani i “dobro zarađuju” prisiljeni na nezaposlenost, zato što ih istiskuju jevtiniji radnici, onda bi moralo da se diskutuje o popustljivosti. Zbog toga bi austrijsko rukovodstvo moglo da usvoji mere kojima bi se načinilo manje atraktivnim za istočne Evropljane, što bi, opet, moglo da ima dalekosežne posledice.
(Süddeutsche Zeitung, blic.rs)
