Važno je informisati i stvoriti svest o ovoj vrsti nasilja, kako na društvenom tako i na institucionalnom nivou.
„Kada je počinilac partner ili bivši partner verovatnoća je veća da će imati pristup podacima i nalozima žrtve što je u slučaju nepoznatog počinioca ipak teže. Internet nasilje se često ne prepoznaje odmah kao takvo, a to su pokazali i razgovori sa ispitanicima. Zajednička deca i različiti oblici zavisnosti otežavaju razdvajanje ili traženje pomoći“, objašnjava Magdalena Habringer, rukovodilac studije.
Pokazalo se da je internet nasilje uglavnom seksualizovano. Često se objavljuju gole slike ili se na društvenim mrežama vrši seksualizovano poniženje, ponekad i uz manipulaciju okruženja žena. „Žrtvama internet nasilja je teško da pronađu sigurno utočište, ukoliko se u potpunosti ne odreknu pametnog telefona ili društvenih mreža“, dodaje Magdalena Habringer.
Da bismo išli u skladu sa tehnološkim razvojem i kaznili internet nasilje na odgovarajući način, bilo bi neophodno obezbediti dodatnu IT i kadrovsku podršku u institucijama poput tužilaštva i policije. Prikupljanje dokaza o internet nasilju je izazovno i dugotrajno, a napadi su nekada neuhvatljivi i višestruki.
„Ključni efekat internet nasilja je nemoć. Između ostalog zbog društvene trivijalizacije počinjenog i sistema pomoći koji delimično još uvek nije dovoljno senzibilizovan“, kaže Magdalena Habringer.
