„Ova kočnica za tražioce azila deluje“, rekao je Nehamer u saopštenju u vezi sa primenom dogovora postignutog sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Mađarske Viktorom Orbanom.
Karner je naglasio da Austrija želi intenzivno da nastavi saradnju sa Zapadnim Balkanom i Mađarskom.
„Tesna saradnja sa zemljama Zapadnog Balkana i Mađarskom je odlučujući faktor u borbi protiv krijumčara ljudi. Ona će biti nastavljena intenzivno u ovoj godini“, rekao je Karner.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova prošle godine je 18.000 Indijaca podnelo zahtev za dobijanje azila u Austriji. Krajem novembra oko 3.500 tih zahteva dobilo je negativan odgovor, te je samo njih 33 dobilo pravosnažni boravišni status.
Indija je obećala da će primiti proterane Indijce iz Austrije, koji su u tu zemlju ušli ilegalno. Ministar spoljnih poslova Indije Subrahmanjam Jaišankar dogovorio je sa austrijskim kolegom Aleksanderom Šalenbergom odgovarajuće partnerstvo iz oblasti migracije.
U proteklom periodu su pre svega muškarsci iz Indije i Tunisa bez vize dolazili u Beograd, odakle su zu pomoć krijumčara nastavili put ka zemljama Evropske unije, podaci su Ministarstva.
Nakon Avganistana i Sirije, Indija i Tunis su na trećem i četvrtom mestu zemalja porekla tražilaca azila u Austriji, iako de facto nemaju prava na azil.
Od kada je Srbija 20. novembra ukinula bezvizni režim za Tunižane, došlo je do drastičnog pada broja tražilaca azila iz te zemlje u Austriji, za čak 93 odsto.
Saradnja Austrije sa Mađarskom i Srbijom je, međutim, naišla i na kritike. Vicekancelar Kogler (Zeleni) nedavno je rekao da su problemi sa migracijama zapravo u Mađarskoj. Šefica NEOS-a Beate Majnl-Rajsinger takođe je oštro kritikovala ovu saradnju, rekavši da Mađarskoj i Srbiji nedostaje solidarnost, te da ne poštuju zakon. Umesto toga, Austrija bi, smatra ona, trebalo da traži druge zemlje EU, koje su takođe pogođene ilegalnom migracijom, kao partnere.
Kao primer navela je Nemačku, Dansku, Švedsku i Italiju.
(Dunav.at/agencije/Foto: gettyimages)
