Piše: Franz Schausberger
S obzirom na rasprostranjeno neznanje i jednostranost prema Zapadnom Balkanu, nije primjećeno je da se bilo kakav nasilni razvoj u Bosni i Hercegovini može spriječiti u posljednjem trenutku. Rezultat Opštih izbora 2.oktobra u Republici Srpskoj bio je sasvim jasan, sa 48 odsto za kandidata nacionalističkog SNSD-a, Milorada Dodika. Njegova protivkandidatkinja iz Partije demokratskog progresa, Jelena Trivić, dobila je skoro 43 odsto glasova. Uprkos tome, Trivić se proglasila pobjednikom izbora, optužila Dodika za izbornu prevaru i podnijela krivičnu prijavu.
Ne samo zbog pritiska neevropskih predstavnika u Bosni i Hercegovini, Centralna izborna komisija je prekinula prebrojavanje i ponovo krenula iz početka. Za to vreme neobičan i pravno sporan proces. Sumnja kontroverznog predsednika SNSD-a Dodika da mu se krade izborna pobjeda dovela je do žestokih političkih sporova. Mobilizacija boračkih udruženja i sličnih organizacija nosila je rizik od nasilnog sukoba. U ovoj uzavreloj situaciji, Centralna izborna komisija i vrhovni sudovi potvrdili su izborni rezultat i pravilno sprovođenje izbora. Razočaravajuće je da je poražena kandidatkinja reagovala na isti način na koji je obično optuživala vladajući SNSD: izjavila je da će osporiti odluku izborne komisije (u kojoj nije sedeo nijedan predstavnik SNSD-a) i – na Trampov način – nikada neće priznati rezultat .
Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg mirno je pozdravio zakonski usklađeno sprovođenje izbora. Ovo je važno da bi se osiguralo poverenje u demokratske institucije. On je izrazio očekivanje da će svi politički akteri preuzeti svoje odgovornosti u interesu stabilnosti u čitavom regionu. Ubrzo nakon toga, ministarka Evrope Karoline Edtstadler otputovala je u Sarajevo i Banja Luku na razgovore o budućoj politici Bosne i Hercegovine prema EU. Željka Cvijanović, predsjednica Republike Srpske, jasno se opredijelila za evropski put.
Ako želite da približite Bosnu i Hercegovinu EU, morate imati pravi politički dijalog sa vladajućom političkom grupacijom. Ako to ne uradite, još više ćete ih gurnuti u zagrljaj Vladimira Putina, koji bi želeo da razdor unese u srce Evrope. Neophodno je shvatiti da u zemlji ne postoji samo dobro i loše, već da sve grupe ulažu napore za približavanje EU. Od EU se očekuje da u potpunosti poštuje (izuzetno komplikovanu) ustavnu strukturu Bosne i Hercegovine. Za svaku reformu koja je sprovedena trebalo bi da postoji i trenutno priznanje od strane EU.
Jednostrano izveštavanje o tome šta se dešava na Zapadnom Balkanu ima tendenciju da pojača odbacivanje EU; podučavanje umjesto slušanja vodi ka skretanju sa evropskog puta. U tom smislu, nedavne spoljnopolitičke aktivnosti Austrije bile su važni koraci u približavanju ove komplikovane zemlje zapadnog Balkana EU.
