Beč već decenijama iz otpada proizvodi energiju, Beograd tek počinje

Austrijska prestonica treću godinu za redom proglašena je za najprikladniji grad za život na svetu, a jedna od kategorija koja se ocenjivala je i životna sredina.

I zaista, ono što prvo zapazite na ulicama Beča je da je sve čisto, da se otpad uredno odlaže i razvrstava, a kada smo „zavirili“ u jednu srpsku porodicu videli smo da primarna separacija zapravo počinje još iz kuhinje.

– Imamo posebne biorazgradive ambalaže u koje odlažemo otpad iz domaćinstva i odnosimo ga u kontejnere koji se nalaze u prizemlju naše zgrade. Postoje posebno kontejneri za plastiku, papir, biootpad i za ostali otpad. Svaka zgrada ima svoje kontejnere. Ljudi ovde baš vode računa. Nije nam teško da razvrstavamo otpad, osećamo se dobro jer na taj način čuvamo životnu sredinu. Osim toga, grejemo se od te energije koja se dobija sagorevanjem komunalnog otpada – govori za Danas porodica Vasić, koja živi u jednoj od takozvanih „pametnih zgrada“ u Beču.

Beč je već odavno shvatio da je otpad dragocen resurs, te ne čudi što su građani ekološki osvešćeni. U ovom skoro dvomilionskom gradu, u kome građani godišnje naprave oko milion tona otpada ima četiri energane na orpad, koje proizvode energiju za struju i grejanje.

Mi smo posetili jednu od njih Pfafenau, u kojoj se spaljuje nereciklabilni komunalni otpad iz domaćinstava. Ovo postrijenje za zbrinjavanje i energetsko iskorišćenje otpada u istočnom delu Beča, Simmeringu naizgled ne liči na mesto gde se spaljuje smeće. Naprotiv, sve je uređeno, čisto, bez neprijatnih mirisa i obogaćeno zelenilom.

Prolazimo kroz rampu, dobijamo šlem i krećemo u obilazak. Saznajemo da ovo postrojenje, koje je počelo sa radom 2008. godine, obezbeđuje strujom 25.000 domaćinstava i daljinskim grejanjem 50.000 domaćinstava.

Kako kažu naši vodiči, reč je o visokotehnološkom postrojenju za sagorevanje otpada svetskog formata kod kojeg je proces zbrinjavanja i korišćenja otpada po ekološkim standardima zagarantovan. Vlasnik postrojenja je kompanija za planiranje, izgradnju i upravljanje otpadom osnovana pod okriljem Grada Beča.

U Pfafenau se godišnje 250.000 tona mešanog otpada pretvori u električnu i toplotnu energiju, a zahvaljujući višestepenom čišćenju dimnih gasova emisije ostaju 90 odsto ispod zakonom propisanih graničnih vrednosti, što doprinosi da Beč bude jedan od gradova sa čistim vazduhom.

Sa platforme gledamo kako pristižu naradžasti kamioni puni novog otpada. Dnevno bude, kažu, po 200 isporuka. Sav otpad se istovara na veliku gomilu odakle posebna „kašika“, kojom se upravlja iz kontrolne sobe, đubre prebacuje u peći za sagorevanje.

Sve se prati i kontroliše iz upraljačkog centra, kako spaljivanje otpada, tako i nivo izduvnih gasova, koji izlaze u atmosferu kroz dimnjake visine 80 metara.

– Peć sagoreva 32 tone otpada na sat, na temperaturi većoj od 850 stepeni Celzijusovih. Toplota proizvodi paru (pritisak od 40 bara i temperaturu od 400 stepeni) koja pokreće parnu turbinu i proizvodi električnu i toplotnu energiju. Dnevno se preradi oko 1.000 tona smeća, i proizvede 10 do 15 megavata struje i 50 megavata toplote – objašnjava grupi srpskih novinara Eduard Abart, jedan od turističkih vodiča u Pfafenau.

Ono što ostane tokom sagorevanja, kaže on, odlazi u postrojenje za obradu ostataka otpada. Šljaka se prosejava i izdvaja se metal koji ide na dalju preradu u industriju čelika, dok se preostali pepeo meša sa peskom, cementom i vodom i skladišti na deponiji Rautenweg da bi i od tog otpada kasnije nastao beton.

Inače, Austrija je jedna od većine zemalja Evropske unije gde već dvadeset godina ne postoje klasične deponije, poput onih u Srbiji.

Nije slučajno što su turistički vodiči tu. Savremena tehnologija tretiranja otpada u energani nije samo izazvala intereosvanje stručne već i šire javnosti, te je obilazak Pfafenaua uvršten u turističku ponudu.

Posetioci ovde mogu da saznaju ne samo o istorijatu ovog postrojenja i načinu rada, već i o uticaju otpada na životnu sredinu. Albert navodi da imaju organizovane posete učenika i drugih posetilaca, kojima pokazuju kako funkcioniše sitem reciklaže u Austriji, kako se tretira otpad koji ne može da se reciklira i kako on postaje energent.

Preko puta postrojenja još dva – jedno za tretiranje otpadnih voda, drugo za spaljivanje opasnog otpada, jedno od 70 te vrste kojih postoji u Evropi.

U ovom pogonu u Beču se tretira oko 800 vrsta opasnih materija koje se spaljuju u rotacijskim pećima na temperaturi od 1.200 stepeni. Sve te materije stižu u metalnim buradima, ne otvaraju se nego direktno idu na spaljivanje. Među njima je i opasni otpad iz Srbije, jer kod nas još uvek ne postoji postrojenje za spaljivanje opasnog otpada, a procene su da se godišnje stvori do 100.000 tona. I ova postrojenja su ekološki uređena, drveće nesmetano pored njih opstaje.

Praksa spaljivanja duga 60 godina

Stanovnik Evropske unije je, prema podacima Eurostata, u 2022. godini proizveo 513 kilograma komunalnog otpada. Po proizvodnji komunalnog otpada Austrija je prednjačila (827 kg po osobi), slede Danska (787 kg) i Luksemburg (720 kg). Sa druge strane, najveću količinu recikliranog komunalnog otpada po osobi imala je baš Austrija.

Praksa da se otpad u Beču spaljuje postoji već 60 godina. Još je 1959. godina gradska skupština donela odluku da se otpad spaljuje, a četiri godine kasnije počelo je sa radom prvo postrojenje te vrste koje je i danas u funkciji, ali sa unapređenom tehnologijom.

Od dr Helge Stoiber, ekspertkinje za inseneraciju otpada, koja je u Austrijskoj agenciji za životnu sredinu kao stručnjak za spaljivanje otpada radila 13 godina, saznajemo da je u početku bilo otpora i da su se Bečlije protivile, smatrajući da je spaljivanje štetno, ali da danas više toga nema.

– Čak su i ekološke organizacije danas ubeđene da je to dobar način za tretiranje otpada. Evropska unija postavlja veoma stroga pravila koja se primenjuju u spaljivanju otpada koja imaju za cilj zaštitu zdravlja ljudi. Propisana su najstroža pravila u poređenju sa drugim industrijskim sektorima. U Austriji se od 80-ih i 90-ih godina regulativa za upravljanje otpadom mnogo promenila i danas je spaljivanje otpada veoma prihvaćen način tretiranja različitih vrsta otpada – objašnjava Stoiber.

Srbija na startu

Po istom principu iz Beča spaljivanje otpada u kontrolisanim uslovima tek počinje kod nas u Vinči. Od 1. jula ove godine počela je zvanično proizvodnja energije iz otpada koji se sakuplja sa teritorije 15 beogradskih opština u termoelektrani-toplani Vinča. Postrojenje za proizvodnju električne i toplotne energije u centru za upravljanje otpadom u Vinči snage je 103 MW.

„Dobijanjem zelene električne i toplotne energije termičkim tretmanom do 340.000 tona godišnje (43,6 t/sat) komunalnog otpada, u postrojenju za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada, obezbediće se električna energija za pet odsto i toplotna energija za 10 odsto domaćinstava u Beogradu“, navela je firma Beo Čista Energija, koja upravlja projektom za sanaciju stare i izgradnju nove deponije u Vinči.

Kako tvrde, tretmanom otpada značajno će se smanjiti količine otpada koji se odlaže na deponije, što će zajedno sa sakupljanjem i prečišćavanjem procednih voda sa deponija, kao i ponovnim iskorišćenjem prerađenog otpada od građenja i rušenja, doprineti merljivom poboljšanju uslova životne sredine u Beogradu i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte za 210.000 tona ekvivalentnog CO2 na godišnjem nivou.

Međutim, kako pišu pojedini mediji, problem je u tome što u Vinču stiže skoro duplo više đubreta nego što može da se spali u kapacitetima ovog postrojenja.

(Danas)

Pročitajte još

Popularno