To znači da moraju da se povećaju zelene površine, riješi problem otpada i otpadnih voda, energetske efikasnosti i saobraćaja, i to uz finansijsku podršku Evrope.
U trci je 18 gradova iz deset zemalja.
Stručnjaci već godinu dana uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj i Japana prate kvalitet vazduha, vode, saobraćaja.
Naredni korak je izrada projekata koji će se sprovoditi u narednih tri do pet godina.
“Dalje će se razvijati projekat `Vinča`. Razvijaće se projekat `Veliko selo` oko tretmana otpadnih voda. Što se tiče mobilnosti, radiće se projekat, koji se već i radi, metro. Kupujemo nove autobuse, imaćemo izvestan broj električnih autobusa u ovoj nabavci. Cilj nam je da imamo 200 kilometara biciklističkih staza, a razvijamo i pešačke zone”, rekao je gradonačenlnik Zoran Radojičić.
Za program zelenih gradova Evropska banka i zemlje donatori prikupili su oko milijardu evra.
Direktor EBRD za Zapadni Balkan Žužana Hargitai rekla je da su već finansirali dobro poznati projekat “Vinča”.
Među najvažnijim problemima koje Beograd mora da riješi su selekcija komunalnog otpada i javni saobraćaj.
Hargitai je ukazala na nedostatak kanti za selektivno bacanje otpada, a naglasila je i da bi htjela da u Beogradu više uživa u javnom saobraćaju.
Dosadašnji pobjednici u trci za nagradu ustanovljenu 2008. godine su, između ostalih, Stokholm, Bristol, Hamburg, Kopenhagen, LJubljana.
Zelena prestonica ove godine je Oslo, sljedeće Lisabon, a 2021. godine je finski grad Lahti.
(Agencije)
