Bugarska i Rumunija nisu ušle u Šengen zbog protivljenja Austrije i Holandije; Stigla i protestna nota

Dok je Hrvatska dobila zeleno svetlo za ulazak u Šengen, Bugarska i Rumunija su zbog protivljenja Austrije i Holandije ostale uskraćene za pridruživanje najvećem prostoru na svetu bez unutrašnjih graničnih kontrola među državama. Ministar spoljnih poslova Rumunije Bogdan Auresku pozvao je ambasadorku Austrije u Bukureštu Adelhajd Foli kako bi joj predao protestnu notu zbog nepravednog i neprijateljskog stava Austrije u vezi sa prijemom Rumunije u Šengen.

Ministarstvo je istaklo da će takav gest Austrije imati posledice po bilateralne odnose. Takođe je uložen protest i zbog nedavnih izjava austrijskog kancelara Karla Nehamera prema kojem rumunske vlasti, zbog Šengena, vrše pritisak na austrijske kompanije u toj zemlji. Ta tvrdnja je neprihvatljiva, pošto ne odgovara realnosti, poručuje Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije.

Ministar unutrašnjih poslova Austrije Gerhard Karner rekao je da je glasao protiv prijema Bugarske i Rumunije u Šengen zato što Šengen trenutno ne funkcioniše.

„Da nije tako, ne bi u Austriji imali 75.000 neregistrovanih iregularnih migranata. Predložio sam da se pristup odloži, kao i da, na primer, u septembru ponovo glasamo. Nakon te faze moći ćemo da kažemo da li se nešto dogodilo, da li su mere koje je najavila Evropska komisija u svom akcionom planu pretočene u delo. Papir trpi sve, mere su potrebne“, objasnio je Karner bečkom dnevniku Der Standard.

Na konstataciju da manji broj migranata, koji traže azil u Austriji dolazi preko Rumunije, a veći deo preko Srbije i Mađarske, kao i da je Rumunija ljuta zbog delovanja Austrije, Karner je rekao da je i on ljut.

„Ljut sam zbog načina na koji se radilo, da se praktično preko noći pravni akt našao na stolu. Već duže od jedne decenije razgovaramo o proširenju Šengena. I sada, odjednom, dobili smo to, bez pripreme stanovništva na pitanja da li to donosi više bezbednosti ili rizik“, dodao je Karner.

Negirao je da predstojeći izbori u pokrajini Donjoj Austriji, koji su važni za Narodnu partiju (OVP) čiji je član, ima veze sa vetom na širenje Šengena.

„Imamo najveći broj izbeglica od 1956. Bolje rečeno ilegalnih migranata, jer znamo da su većina ekonomske izbeglice. To ne mogu da ignorišem. To su činjenice sa kojima mora da se bavi ministar“, rekao je on.

Nemačka bezuspešno vršila pritisak na Austriju

Austrija je za blokadu pristupa Bugarske i Rumunije Šengenu imala podršku Holandije, dok su, prema pisanju austrijskih medija, Nemačka i Luskemburg pokušale da izvrše pritisak da do veta ne dođe.

Ministar unutrašnjih poslova Austrije Gerhard Karner, na jučerašnjem sastanku ministara unutrašnjih poslova EU, blokirao je pristup Bugarske i Rumunije Šengenu, uz obrazloženje da Šengen ne funkcioniše na šta ukazuje ogroman broj tražioca azila.

Karner je ostao čvrst u stavu zvaničnog Beča trazeći da se konačno zaštiti spoljna granica EU i drastično smanji broj ilegalnih migranata. Tim povodom Austrija je predala plan od pet tačaka EU.

Ključni zahtev je da se usvoji pravilnik za proterivanje, odnosno readminisiju osoba koje nemaju pravo na azil.

Uz to Beč, prema danskom uzoru, želi da se omoguće postupci za rešavanje molbi za dobijanje azila u trećim državama, te da se olakša oduzimanje statusa azila osobama koje su počinile krivično delo.

Takođe, Austrija traži od Evropske komisije da uspostavi pilot projekat za brže rešavanje molbi za azil na spoljnoj granici.

(Agencije/Foto: gettyimages)

Pročitajte još

Popularno