Nemački i kiparski naučnici ustanovili su da od posledica zagađenosti vazduha godišnje umre oko 8,8 miliona ljudi u raznim delovima sveta, što je gotovo dvostruko više nego ranije procenjenih 4,5 miliona.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je procenila da godišnje od posledica pušenja umre oko 7,2 miliona ljudi.
Naučnici su ustanovili da je u Evropi, ključnom fokusu istraživanja Evropskog udruženja kardiologa, od posledica zagađenja vazduha smrtno stradalo oko 790.000 ljudi, a u 40 do 80 odsto smrtnih slučajeva reč je o kardiovaskularnim bolestima te o srčanom ili moždanom udaru.
“S obzirom na to da većina čestica i drugih zagađujućih stvari u evropskim zemljama potiče od sagorevanja fosilnih goriva, potrebno je preći na druge izvore goriva kada je reč o proizvodnji energije”, smatra koautor studije profesor Jos Leliveld sa Instituta za hemiju Maks-Plank iz Majnca.
U SAD-u, Australiji i Kanadi smernice SZO se uzimaju kao osnov za zakonodavne odluke koje je, po našem mišljenju, potrebno uvesti i u zemlje EU, ističu naučnici u zajedničkom saopštenju.
“Korišćenjem čiste, obnovljive energije, ispunjavamo uslove iz Pariskoga sporazuma, čija je svrha da ublaži učinak klimatskih promena. No, istovremeno bismo na taj način mogli da smanjimo i stopu smrtnosti koja se dovodi u vezu s zagađenjem vazduha u Evropi za čak 55 odsto”, rekao je Leliveld.
Studija, čiji su rezultati objavljeni u časopisu “European Heart Journal”, usredsređena je na ozon i najsitnije lebdeće čestice, poznate kao PM2.5, prečnika 2,5 mikrometara i manje, koje su posebno štetne za zdravlje jer mogu stići do pluća, ali i prodreti u krv.
Naučnici kažu da je, po najnovijim podacima, opasnost od takozvanih finih lebdećih čestica prečnika 2,5 mikrometara po ljudsko zdravlje puno veća nego što se ranije mislilo.
Ističu da su čestice jedan od glavnih uzroka respiratornih i kardiovaskularnih bolesti te pozivaju na smanjenje gornje granice PM2,5 u celoj Evropskoj uniji. Danas ograničenje iznosi 25 mikrograma po kvadratnom metru što je dva i pl puta više od preporuka SZO.
“U Evropi je maksimalna dopuštena vrednost previsoka”, upozorili su Leliveld i koautor studije profesor Tomas Muncel, lekar na Kardiološkom odeljenju univerzitetskog medicinskog centra u Majncu.
Širom sveta, zagađenje vazduha godišnje uzrokuje dodatnih 120 smrtnih slučajeva na svakih 100.000 stanovnika, a u delovima Evrope u kojima je zagađenost ekstremna, zabeleženo je i više od 200 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika.
“Iz navedenih podataka nije teško zaključiti da od zagađenja vazduha godišnje umire više ljudi nego od pušenja. No, pušenje se može svesno izbeći”, rekao je Muncel.
(Agencije)
