Da, to jeste deo nacionalističko-populističkog talasa koji se raširio Evropom od Austrije, preko Mađarske i Francuske, do Velike Britanije, ali da biste shvatili šta se tačno dešava najbolje je da ovu dramu pogledate kroz par italijanskih naočara za operu.
Ovo je, moramo se podsetiti, Italija.
Zemlja poznata po dramatizaciji svega. Nacija koja je flertovala sa modernim populizmom mnogo pre SAD i ostatka Evrope – još u vreme prve Berluskonijeve vlade 1994. godine.
To je takođe zemlja koja je i ranije pretila da će srušiti evrozonu – 2011. godine tokom dužničke krize u Evropi – ali tu pretnju nije ostvarila.
Važno je i napomenuti da je politički sistem Italije preuređen posle fašističke diktature i Drugog svetskog rata kako više nikada nijedna partija ne bi dobila apsolutnu vlast.
Tako da čak i ako brak između Severne lige i pokreta Pet zvezda uspe, i ako uspeju da prevaziđu velike ideološke razlike (a to je veliko ali) – provlačenje dramatičnih reformi kroz italijanski parlament biće teška borba.
Pa da li bi Evropa trebalo da prestane da brine i jednostavno posmatra kako se ova italijanska drama odvija?
Uprkos svemu, ono što Liga i pokret Pet zvezda predlažu trese evropsku i italijansku politiku do srži.
Brisel je uplašen. Kao i investitori i finansijska tržišta.
Oni ne vole nepredvidivost. Ne vole kršenja pravila.
Ali to je upravo ono što je italijanska vlada u nastajanju obećala glasačima: da status kvo okrene naglavačke.
Proglasili su „Narodnu Republiku“, a „Italija na prvom mestu“, jedan je od njihovih slogana.
Njihova poruka: interesi običnih Italijana ispred interesa bogatih i interesa „briselskih birokrata“.
Što zaista zvuči zavodljivo za Italijane iznurene recesijom.
Kako je Italija postala tako evroskeptična?
Italija je nekada bila veoma proevropki orijentisana nacija. Italijani su uniju doživljavali kao čuvara od koruptivnih ili nekompetentnih domaćih vlasti. Verovali su da će evro doneti stabilnost u odnosu na uspone i padove koje su imali sa domaćom valutom, lirom.
Ali danas je Italija jedna od najevroskeptičnijih zemalja u Evropskoj uniji.
Migracije su jedan razlog. Privreda je drugi.
Njihova poruka: interesi običnih Italijana ispred interesa bogatih i interesa „briselskih birokrata“.
Što zaista zvuči zavodljivo za Italijane iznurene recesijom.
Kako je Italija postala tako evroskeptična?
Italija je nekada bila veoma proevropki orijentisana nacija. Italijani su uniju doživljavali kao čuvara od koruptivnih ili nekompetentnih domaćih vlasti. Verovali su da će evro doneti stabilnost u odnosu na uspone i padove koje su imali sa domaćom valutom, lirom.
Ali danas je Italija jedna od najevroskeptičnijih zemalja u Evropskoj uniji.
Migracije su jedan razlog. Privreda je drugi.
Evropska migrantska kriza je na obale Italije izbacila stotine hiljada migranata. Većina njih u Evropu dolazi sa idejom da ode u severnije i bogatije zemlje poput Nemačke ili Švedske, ali ostaju zaglavljeni u Italiji zbog evropskih zakona koji im nalažu da moraju ostati i biti procesuirani u zemlji EU u koju su prvo ušli.
Italijani se osećaju da su (uz Grčku) ostavljeni da se sami nose sa krizom koja je zapravo širi problem cele Evrope. Zbog toga mnogi podržavaju tvrd stav Lige po pitanju migracija.
Italijani su takođe i malo ogorčeni na evro.
Veruju da pravila i propisi valute idu u korist Nemačkoj, a ne Italiji. Ogorčeni su i na to što Nemačka ima višak u kasi i nisku stopu nezaposlenosti, dok Italiju muči slab ekonomski rast, tržište rada u stagnaciji, i ogroman državni dug.
Naravno da se ne mogu svi finansijski problemi Italije ostaviti ispred vrata Brisela. Bivša italijanska vlada levog centra predložila je strukturne reforme kao odgovor na mnoge probleme, ali Pet zvezda i Liga žele da se iz ovog pada izvuku trošenjem – uvođenjem ravnopravnog poreskog sistema, osnovnog prihoda za siromašne i reviziju penzionog sistema.
Ovo bi bilo u suprotnosti sa budžetskim propisima Evropske unije i dovelo Italiju u sukoba sa Briselom.
A važno je šta će se desiti u Italiji.
Italija je treća najjača ekonomija u Evropi.
Iako su i Pet zvezda i Liga povukli ranija obećanja o održavanju referenduma o povlačenju iz sistema zajedničke valute, oni taj predlog mogu vratiti na sto u bilo kom trenutku. Pretnja referendumom će visiti u vazduhu dok god oni budu u vladi.
Odbijanje investitora. Destabilizovanje cele evrozone. I Evropske unije kao celine.
Da li bi Italija mogla da napusti EU?
Iako su frustrirani Briselom, među Italijanima ne postoji apetit za „Italegzit“ – posle koga bi zauvek napustili EU.
Ali imati takvu evroskeptčnu vladu (koja ne krije simpatije prema Moskvi) u srcu Evrope – ne zaboravite, Italija je jedna od osnivača EU – bio bi veliki udarac za projekat „sve sjedinjenije Evrope“, za koju se zalaže francuski predsednik Emanuel Makron, na primer.
Zabrinut zbog štete koju bi vlada koju čine Pet zvezda i Liga mogla da učini Italiji i EU, italijanski predsednik trenutno odugovlači sa davanjem zelenog svetla.
Ali zna da mora da bude oprezan.
Većina Italijana želi da da priliku ovoj vladi .
Tako da bi oni u Briselu i šire trebalo dva puta da razmisle pre nego što požele nove izbore.
Ako Italijani osete da „establišment“ želi da ućutka njihov glasan poziv na promene, verovatno će u još većem broju glasati za one koji tvrde da predstavljaju glas običnog naroda – populiste.
(BBC)
