Kako Danijela kaže, za nju je razmišljanje o povratku u Srbiju zanimljiv fenomen koji u jednom trenutku pogodi svakog čoveka koji ode u inostranstvo. Ko kaže da mu ne fali kuća – nije najiskreniji.
„Kod mene je situacija bila specifična, jer sam u trenutku odlaska imala vrlo sređen život u Beogradu: imala sam stalan posao, stan, takoreći normalne uslove za život. Ipak, tražila sam nešto više, neku promenu. Želela sam da se oprobam na drugom tržištu, pa sam tako dala otkaz i došla da probam. Znala sam da ako moj plan ne uspe, imam gde da se vratim, ali sam verovala da ću uspeti. Tako je i bilo: Posle malo više od mesec dana, pronašla sam posao“, kaže Danijela.
Iako u Srbiji nije bila od novogodišnjih i božićnih praznika, najviše zbog pandemije, praznike uvek provodi u Beogradu, jer je za nju to vreme koje voli da provodi sa porodicom i prijateljima.
Što se povratka u Srbiju tiče, Danijela ističe da još uvek nije spremna na to.
„Promena države je veliki stres, koji sa sobom donosi potpuno drugačiju vrstu odgovornosti i zahteva potpunu emotivnu stabilnost. U ovom trenutku, ne bih se vratila u Srbiju, ali se ne bih selila ni bilo gde drugde, zato što smatram da je za mene prerano za takav korak. Vrata Srbiji zasigurno nisam zatvorila, Beograd je grad u koji ću večno biti zaljubljena, ali sada nije vreme za takve promene“, ističe naša sagovornica.
Kaže da je jedna od pozitivnih stvari života u Beču ta što nema osećaj da je grad u kom živi protiv nje.
„Sve u Beču je organizovano po potrebama građana: od parkova, preko svih javnih površina, pa do gradskog prevoza. Važno je da imaš osećaj da ti okolina pruža podršku da rasteš. Naravno, standard života u Srbiji i Austriji je potpuno drugačiji, iako to nije bio glavni motiv mog dolaska ovde. Osećaj koji sam doživela kada sam prvi put došla, a koji je prisutan i sada je da je ovo grad koji je napravljen po meri svojih ljudi“, rekla je Danijela, dodavši da joj u Beogradu najviše nedostaje „duh grada“ koji ima svoj ritam i koji stalno živi.
Prema njenim rečima, Beč je grad koji se nakon završetka radnog vremena smiri, dok je Beograd grad u kojem uvek ima osećaj kao da je ponedeljak ujutru, i to je ono što joj često zafali.
Kaže da, ne samo da prati vesti iz Srbije, već uživa u vestima iz celog sveta. Osim toga, prijatelji i porodica su joj u Srbiji te joj je, kako kaže, skoro pa nemoguće da ne zna šta se dešava.
„Vesti iz Srbije su poprilično slične – nekad se nešto pomeri na bolje, nekad na lošije. Čini mi se da je sada još zanimljivije praćenje vesti jer se svaka država poredi sa nekom drugom. Redovno informisanje o aktuelnostima je neiscrpan izvor zabave, ali i upoznavanja sa novim, dobrim stvarima, kojih svakako ima“, kaže Danijela.
Na pitanje da li, sa druge strane, njeni sugrađani prate vesti iz Srbije, odgovara da je srpska dijaspora ovde velika, te da i kada su izbori u Srbiji, vest o tome bude objavljena na naslovnim stranama austrijskih novina.
Kako naša sagovornica ističe, upravo zbog velikog broja stranaca u Austriji, ljudi sa Balkana se vrlo lako prepoznaju na ulici i granice više nisu bitne.
„Kada sam došla ovde, odjednom nije bilo bitno da li si Srbin, Hrvat, ili bilo ko drugi. Ovde smo svi naši“, uz osmeh je rekla Danijela, dodavši da su svi prijatelji koje je u Beču upoznala bili zainteresovani da čuju nešto više o načinima na koje se Srbi zabavljaju, muzici, hrani i dobrom noćnom životu.
„I pored dosta „naših“ ljudi, družim se sa puno stranaca. To mi prija, volim da na taj način učim o novim kulturama i upoznajem drugačije načine života“, dodala je Danijela.
Naša sagovornica kaže da joj se način na koji provodi slobodno vreme dosta promenio od kako se doselila u Beč. Najveća razlika koju je uvidela je upravo u tome koliko se slobodno vreme ceni, te da se kultura privatnosti izuzetno neguje.
„U Srbiji se slobodni vikendi obavezno provodi uz prijatelje i porodicu, u suprotnom će vas neko sigurno pitati da li je sve u redu i zašto želite da budete sami. A ovde, praviti plan sam za sebe je potpuno normalno. Često možete da sretnete ljude koji u parku sami, ogrnuti ćebetom, čitaju knjigu. Vreme provedeno sa samim sobom ovde se ceni“, objašnjava Danijela.
Postoje i druge razlike u svakodnevnom životu koje se ogledaju u organizovanosti sistema. Prevozi se ne čekaju dugo, biciklističke staze su postavljene po celom gradu, te neretko ljudi svuda idu biciklom, javni prostori se koriste na zdrave načine, puno je zelenila, a kada je lepo vreme, ljudi se za vikend sklanjaju iz Beča i odlaze u prirodu, a putovanja iz Beča su jeftinija u odnosu na Srbiju, gde god da putujete.
„Ovde su organski proizvodi dostupni, „gura se“ zdraviji način ishrane, a sporiji ritam grada u odnosu na Beograd svakako da tera da se drugačije odnosimo prema hrani, piću ili treningu. Neguje se zdrav život i briga o onome što unosite u sebe“, dodala je Danijela.
Danijela poručuje svima koji dolaze u Beč da, ako ne znaju engleski ili nemački, pokušaju sa srpskim.
„Drugarica i ja smo jednom prilikom bile na kasi u prodavnici i nismo se sporazumele sa prodavcem. Na kraju je on rekao „Dobro, evo na našem da vam objasnim“. Osim toga, ovde nam manje stvari od kuće nedostaje. Ja ovde mogu da kupim i smoki, i cipiripi i još neke naše proizvode“, uz osmeh objašnjava Danijela.
„Građani Austrije imaju poverenja u zdravstveni sistem“
Ispričala nam je da, što se pandemije virusa kovid 19 tiče, niko nije dovodio u pitanje odluke o sprovođenju preventivnih mera, jer je zdravstveni sistem takav da mu narod veruje. Ono što Danijela smatra dobrim je što iznenadnih odluka nije bilo.
„Mi smo nekoliko nedelja u napred znali šta će biti nove mere. U celoj toj situaciji neizveznosti, trudili su se da ne dodaju ulje na vatru. U drugom talasu, kada su krenuli razgovori o vakcinacijama, čini se kao da se ne samo Austrija, već čitava Evropa „saplitala“ oko nabavki“, rekla je Danijela.
(SB)
