Ova diskusija o uvođenju ove vrste poreza javlja se i u Njemačkoj. Njemački ministar finansija Olaf Šolc zalaže se za to da bogati ljudi plaćaju veće doprinose državi.
U Austriji ova rasprava se vodi još od proljeća kada je vicekancelar Verner Kogler u više intervjua tražio porez na imovinu. Takođe je i Socijaldemokratska partija Austrije (SPO) zatražila već ranije porez na imovinu i nasljedstvo. Upravo o ovome će se morati više razmisliti, jer se Austrija mnogo zadužuje zbog pandemije virusa korona.
Partija Sebastiana Kurza ÖVP je do sada uvijek odbijala ovakve zahtijeve, međutim moraće da ih razmotre zbog velikih zaduživanja države. Oni smatraju da taj novac mogu povratiti kroz rast, a moguće je i povećanje poreza.
Radnička komora Austrije (AK) već ima spreman koncept “solidarnog doprinosa”. Vremenski ograničenim doprinosima treba da se smanje dugovi napravljeni tokom korona krize, a na drugoj strani i finansiraju investicije za budućnost, objasnio je finansijski ekspert AK Marcus Marterbauer.
Kako prenose austrijski mediji, taj porez trebalo bi da se primijeni za imovinu vrjedniju od 10 miliona evra, a prema AK tom merom bi bio pogođen jedan procenat austrijskih domaćinstava. Građani sa imovinom u vrijednosti većoj od deset miliona evra trebalo bi da plaćaju na to porez od dva odsto.
Kod imovine vrjednije od 100 miliona evra porez bi bio tri odsto. To bi, smatra Marterbauer, državi godišnje donijelo sedam milijardi evra.
Austrija je od 1954.do 1993.imala porez na imovinu, koja je ukinuta zbog malih prihoda, jer su tim porezom bila pogođena samo preduzeća.
(dunav.at)
