Znalo se od koga se neće kupovati – od Rusa i Kineza, ali se nije pretpostavljalo da će se neki od izabranih proizvođača, kao “Astra Zeneka”, pokazati nepouzdanim. Hoće li Unija po vakcine kod šanera, ili će samo gledati u stranu kad to njene članice rade?
Vreme trenutno nije prijatelj Evropske unije.
Vakcinisanje građana, naravno onih koji to žele, zapinje. Čak ne toliko kada su u pitanju nacionalni planovi ovog momenta, jer je bilo izvesno da će početak svuda biti sporiji.
Problem je što su kašnjenja najavljena za februar i mart, kada bi čitava akcija vakcinisanja već trebalo da pokaže prve opipljivije rezultate u fizičkom presecanju puta virusa.
Zemljama EU su hitno potrebni značajniji uspesi u normalizovanju stanja, jer je sada jasno da svaki novi dan bez pomaka i svaka nova sedmica bez perspektive samo doliva vatru na društveno nezadovoljstvo.
Holandija je najočigledniji primer za političke efekte pandemije i njene revolucionalne potencijale na opštem socijalnom planu. Ni kod drugih nije mnogo bolje, svuda vri, svuda je strpljenje na izmaku.
Brisel je nabavku vakcina tretirao kao pitanje moralnog izbora, mahom iz refleksa negativne selekcije, s kim neće u bitku protiv kovida.
Problem je što se ta moralna superiornost Unije istopila u najgorem mogućem momentu za njene građane: Zima još traje, sve infektivnije mutacije virusa se šire, a vakcine stižu na kapaljku.
Unija je ušla u trku sa vremenom. Svaka nova negativna peripetija, kao ova sada sa “Astra Zenekom”, povećava rizik političkih nemira.
“Za slobodu, protiv prisile, samovolje i kršenja prava”
Za nedelju, 31. januara, i u Beču su najavljene velike demonstracije. Organizatori se predstavljaju kao “Platforma za slobodu, protiv prisile, samovolje i kršenja prava”.
Jedan od glavnih govornika na skupu koji će se održati između Trga heroja i dva velika državna muzeja je parlamentarni šef Slobodarske frakcije Herbert Kikl.
“Nastup na takvim skupovima mi je veliko zadovoljstvo”, prenose austrijski mediji Kiklovu izjavu.
Kiklov status u austrijskom javnom diskursu je sve problematičniji. To da sve više nastupa kao neformalni vođa ekstremne desnice je jedna stvar.
Druga je to, da je njegova uloga u demontaži jedine austrijske civilne obaveštajne službe (BVT) u leto 2017. sada dospela u centar medijskog interesovanja.
Šta je tada 2017. bilo: Ministarstvo policije, na čijem je čelu bio Herbert Kikl, dobilo je dojavu insajdera da je BVT korumpiran i neprofesionalan.
Usledila su čišćenja unutar BVT-a, privođenja i otpuštanja, tako da je ta Služba dočekala prošlogodišnje izazove sa islamističke scene potpuno razbijena i neefikasna.
Pre nekoliko dana su austrijskim medijima dostavljeni dokazi da je “dojava” iz 2017. bila dirigovana, verovatno od Kikla i njegovog partijskog tima.
Austrijska policija: “Oštriji tretman demonstranata”
Austrijska situacija se ne može staviti na istu vagu kao i holandska, ali politički stabilitet i ovde postaje roba u oskudici.
Pre deset dana se u austrijskom Kuriru pojavio tekst o “osujećenom državnom udaru” koji su navodno planirale snage antikovid bloka 17. i 18. januara.
Niko od ozbiljnijih medija nije ni preneo ni komentarisao tu priču, a i Kurir se držao kao da je nikad nije objavio, što samo znači da je i informativna transparentnost jedna od žrtava epidemije.
Od poslednjih demonstracija pre deset dana, austrijski ministar policije Nehamer je nekoliko puta najavio “oštriji tretman” za javne proteste različitih ideoloških grupacija antikovid bloka.
Svima se žuri, politici da obezbedi vakcine za sve koji to žele, antikovid bloku da dokaže kako je politika za to nesposobna.
Vakcinacija teče, ali su brojevi još tanki: Negde oko 170.000 osoba je primilo prvu dozu u Austriji, nešto oko 1.600.000 u Nemačkoj.
Iz (približnog) odnosa 1:10, dobro se čita detalj proporcionalne šeme koja je na delu unutar EU. Gotovo u svakoj ekonomskoj i društvenoj dimenziji austrijske prilike množe sa deset da se dobiju nemačke, ili obnuto, u Nemačkoj dele sa deset da se dobiju austrijske.
Ulozi razvučene vakcinacije do duboko u leto ili jesen su velike.
Što se tiče ovdašnjeg medijskog pokrivanja srpske situacije sa vakcinisanjem građana, Beograd dobija sve pohvale: Brzo, organizovano i sistematski, glase komentari.
“Skoro da im čovek zavidi”, citira beogradski dopisnik austrijskog dnevnika Prese svoju mamu koja sedi u Nemačkoj i nema pojma kada će doći na red za vakcinisanje.
“Zavideti Srbiji” za dinamičan tok vakcinacija postaje dobra reklama za Beograd.
U rezultatima, ta vežba iz reda, rada i discipline je kao međunarodni marketinški potez uspešnija od svega što službene srpske komisije mogu da ponude o nacionalnim interesima, pozivanju na pravdu, razum i kompromise.
Ništa tako ne uspeva kao uspeh.
(RTS)
