Mediji iz Španije, u čijoj prestonici Madridu je izdahnuo Antić, prenose da je umro od pankreatitisa.
List “El Confidesial” piše da je Antić godinama imao problema sa jetrom i pankreasom.
Preminuo je u ponedeljak u madridskoj klinici “Ruber” nakon sepse.
“Umro Radomir Antić” vijest je koja je obišla planetu u ponedjeljak, 6. aprila, uveče. Sa pravom, veliki je trener bio, ostavio ogroman trag. A kada je jutro svanulo u Španiji, na kioscima se pojavilo nestvarno izdanje čuvene Marke.
Uz As najpoznatiji španski dnevni sportski list ne samo da je na naslovnoj strani obavijestio čitaoce da je slavni “Mister” preminuo u 71. godini, već je to uradio na veličanstven način.
Na cijeloj naslovnoj strani, naime, bio je upravo prikazan Radomir Antić i to uz reči “Radomire, volim te”.
Ali, otkuda baš takvo idejno rešenje, otkud baš te riječi?
Odgovor se krije u kratkom, a snažnom saopštenju madridskog Atletika i on glasi ovako:
“Radomir Antić je došao u naš klub 1995. i postao jedan od glavnih stubova istorijske duple krune. Njegov dobar rad na klupi crveno-belih nije ga učinio samo jednim od najprestižnijih trenera (a trenutno je četvrti u našoj istoriji po broju mečeva koje je vodio – 189), već je donijelo i neprevaziđenu ljubav publike koja mu je pevala “Radomir, te quiero” (“Radomire, volim te”) svaki put kada je naš tim igrao kod kuće…
Atletiko je ostao upamćen po toj sezoni u kojoj je igrao čvrsto a brzo, sa mnogo kontranapada u kojima je Antić instistirao da je prvi dodir s loptom ključan za ishod. Njegovih uobičajenih 11 bili su Molina – Heli, Solozabal, Santi, Toni – Viskaino, Pantić, Simeone, Kaminero – Kiko i Penev. Sa Milinkom Pantićem kao izvođačem svih prekida i odličnim rešenjima za skok-igru, bila su to naša najuobojitija oružja. Dokaz za to je da smo više od polovine golova dali upravo na taj način. Pritom, one brze kontre, kvalitet ljudi u veznom redu i golgeterske sposobnosti ekipe učinili su Atletiko senzacijom šampionata, u kome je ostvario 12 mečeva u nizu bez poraza, dao 75 golova, a primio smo 32. Penev je bio najbolji strelac (16), Simeone je dao 12, Kiko 11, a Pantić 10. Samo oni su dali više golova nego 11 vrhunskih timova kada se svodio račun na kraju sezone. Vrhunac je bio trofej Kupa kralja, kada je pobijeđena Barselona Johana Krojfa, sa zvijezdama kao što su Gvardiola, Figo i Bakero, a trijumf je na La Romaredi doneo gol Pantića.
Radomir Antić je ostavio pečat u Atletiko i zbog rezultata, kao profesionalac, ali i zbog svojih ljudskih kvaliteta. Zato je naš predsednik kluba, Enrike Serezo, poželio da istakne da je “ovo istinski tužan dan i za Atletiko i za svijet fudbala, jer nas je Antić napustio. Sjajan čovek i jedan od arhitekata zlatne ere u kojoj je Atletiko Madrid bio. Uvijek ćemo pamtiti duplu krunu koji nam je doneo. Osjećam se ponosnim što sam ga poznavao, a bila je prava privilegija dijeliti fudbalske momente sa njim. Svu ljubav koju imam – šaljem njegovoj porodici”.
Izvršni direktor Atletika, Miguel Anhel Hil, takođe je putem zvaničnog sajta želeo da poruči svijetu jedno veliko zbogom trenerskoj legendi:
‘Gubitkom Radomira, izgubili smo i mali deo srca našeg kluba. Uz njega sam naučio da pobjeđujem. Uz njega sam naučio da živim sa strašću i detaljima koji običnog čoveka čine boljim, a igrača više od običnog igrača'”.
Otuda ono “Radomire, volim te” na naslovnoj strani “Marke”. Otuda samo on na toj naslovnici. Jer, bio je i ostao – jedinstven. A nadasve – voljen.
(B92, Srpskainfo)
