Zvanični podaci Agencije za rad i zapošljavanje govore da je do sada 30.000 radnika iz Bosne i Hercegovine dobilo radne dozvole u ovoj zemlji.
Sporazum o zapošljavanju omogućava radnicima da dobiju radnu vizu na tri godine, s tim što prvu godinu moraju ostati kod istog poslodavca, dok kasnije mogu slobodno mijenjati poslove. Ipak, sporazum ne garantuje potpunu zaštitu radničkih prava o čemu svjedoče katastrofalni uslovi za rad s kojima su se susretali naši sagovornici.
Nepoštovanje ugovora, neisplaćivanje plata, nehumani uslovi za rad, različite prevare – sve su to problemi s kojima se radnici iz Srpske susreću po odlasku na rad. Dešava se da pojedini poslodavci iznajmljuju radnike drugim firmama, uzimajući tako dio zarade sebi.
“U Sloveniju sam stigao prije dva mjeseca, a posao sam pronašao putem oglasa na Facebook-u. Sjedište moje firme je u Mariboru, tačnije postoji samo kancelarija. Kad sam stigao, raspoređen sam da radim za potpuno drugu firmu, za 10 evra po satu, od kojih meni ide samo 5. Dio moje zarade odlazi prvoj firmi, koja me je praktično iznajmila i na meni zarađuje”, priča Milan M.
Sadržaj teksta
Posrednici “zemljaci”
Radnici iz Republike Srpske često za posrednike biraju zemljake koji ih privuku na povjerenje, a onda ih iskoriste. Nerijetko se desi da stvarni uslovi rada budu potpuno drugačiji od onoga što je dogovoreno.
“Moj poslodavac je porijeklom iz Republike Srpske, pa sam vjerovao da ću imati korektan tretman i da neću biti prevaren. Međutim, posao koji radim nema veze sa onim što mi je obećano, niti radim za firmu za koju sam se prijavio”, dodaje Milan.
Posao vozača
Veliki broj radnika iz Srpske odlazi u Sloveniju gdje rade kao vozači kamiona. Problem predstavljaju sumnjivi posrednici, koji radnicima „sređuju“ polaganje ispita neophodnog za vozače kamiona u EU i uzimaju velike sume novca za troškove oko viza i “još neke dodatne troškove”.
“Posrednik je od mene tražio da platim 600 evra za polaganje „koda 95“, evropske licence za vožnju, i „propratne troškove“ u iznosu od 1000 evra. Po dolasku, odbijali su mi od plate da to nadoknadim. Od plate koja je dogovorena u iznosu od 1800 evra, primao sam samo 500. Za ove odbitke nisam dobio nikakvu priznanicu”, priča Ognjen K.
On je potpisao ugovor za slovenačku firmu čije je sjedište u Ljubljani, a kao vozač kamiona vozio je u Austriji i Njemačkoj. Navodi da je među njegovim kolegama bilo i onih koji voze po dvije godine bez godišnjeg odmora i odlaska kući.
“Ja sam kao vozač u putu sam proveo tri mjeseca bez odlaska kući, dakle sve vrijeme u kamionu, a poznajem i neke koji su vozili i duže. U toj firmi je tad bilo tridesetak vozača i nijedan nije bio zadovoljan, išlo se sistemom da se izdrži do druge vize i traženja drugog posla i tako je funkcionisalo”, dodaje on.
Pozitivni primjeri
Dejan P. u Sloveniji radi kao kao CNC operater u firmi koja zapošljava 15-ak radnika. Posao u Sloveniji je našao preko poznanika, a kaže da je zadovoljan uslovima, radnom atmosferom i zaradom.
“Moje zanimanje je veoma traženo tako da mi nije bio problem pronaći posao. Moj poslodavac je Slovenac, imam radno vrijeme za koje sam adekvatno plaćen, a svi prekovremeni sati se plaćaju 30% više, kao i radni vikendi”, priča on.
Dejan kaže i da je sve ono što je poslodavac obećao na informativnom razgovoru uredno ispunjeno.
“Sve što je poslodavac obećao na informativnom razgovoru je ispunjeno s tim da se obim posla malo povećao. Što se tiče plaćanja, sve što mi je obećano, tako je i bilo”, dodaje.
Sindikat
Većina sagovornika nije upoznata sa radom sindikata, niti znaju kome i kako se obratiti u slučajevima kad poslodavac prekrši njihova radnička prava. Sindikalcima se ne obraćaju ni pred potpisivanje ugovora. Smatraju da im učlanjenje u sindikat nije potrebno i da im se ništa ne može dogoditi. Pomoć od sindikata uglavnom traže onda kada je šteta već načinjena i kad je nemoguće zaštiti njihova prava.
Portali banjaluka.net i dunav.at će u narednom periodu objavljivati priče naših ljudi koji rade u Sloveniji, Austriji, Njemačkoj, Italiji i zemljama regiona. Svoje priče možete poslati na mail [email protected] i [email protected] ili Facebook banjaluka.net i dunav.at.
(Kristina Lukajić/banjaluka.net/dunav.at)
