“Proistekla je serija studija koja rasvetljava istoriju slobodarskog tabora uzimajući posebno u obzir bliskost prema nacionalsocijalizmu. Takva bliskost je postojala, i to nije nikakva velika tajna, te se može istorijski objasniti“, kazao je istoričar Tomas Grišani.
Prema njegovim rečima, glavno saznanje izveštaja jeste da je i pored isprepletenosti brojnih ličnosti na sadržajno-materijalnom nivou, FPO ipak imala zaseban razvoj, tako da nije bila samo jedna vrsta nastavka ili partija koja je prihvatila sve bivše naciste.
Međutim, istoričari se nisu bavili temom desničarskih studentskih udruženja, čiji su članovi bili brojni funkcioneri FPO.
To je objašnjeno argumentom da su ta udruženja privatne organizacije i da je teško dobiti uvid u njihove arhive.
Što se tiče kasnog predstavljanja izveštaja, i to samo dan pred božićne praznike, generalni sekretar FPO Кristijan Hafeneker je preneo novinarima da se ne radi o taktičkom manevru, već da je analiza prošlosti trebalo da se prezentuje na jednoj diskusiji, ali da su sva pozvana lica, jedno za drugim, otkazivala učešće.
Istovremeno je ukazao da je FPO-u trebalo dve godine da istraži svoju prošlost, a da su druge strankama u Austriji za tako nešto trebalo mnogo više vremena.
Hafeneker je naglasio da je izveštaj važan, jer ko želi u budućnosti da se iznova pozicionira, mora analizirati greške prošlosti.
S tim u vezi je konstatovao da je možda bila greška u prošlosti što su uslovi za pristupanje stranci bili premali.
(Agencije)
