Postavka „Energetska odeća“ spaja koncept i život, tako što s puno duha i humora daje savete kako preživeti svakodnevicu.
Marina Abramović je uvela performans u visoku umetnost, tako što je svaki put silazila među publiku kao gladijator u arenu, fizički pripremljena za nastup na tankoj liniji između života i smrti. Provokacija je ostala svojstvena ovoj srpsko-američkoj umetnici, promenio se jedino izazov, u tome da je danas dovoljna provokacija živeti i preživeti.
Noviji radovi pozivaju na meditaciju, kao ciklus „energetske odeće” koji Marina razvija poslednje dve decenije. Umetnica nije došla na otvaranje izložbe, zbog operacije kolena. Da jeste, čitav trg ispred bi bio zatvoren, kao pre pet godina.
„Marinino bavljenje predmetima pohranjene energije poklapa se sa ranijim ciklusom ‘Prolaznih objekata’ za svakodnevicu. Tamo je radila sa kristalima, ovde sa magnetima koji se ušivaju u odeću. Ona koristi predmete da bi kod publike izazvala određena iskustva, ali sami po sebi oni nisu nosioci neke mistične snage, ne osiguravaju interakciju sa eksternim punktovima, samo pomažu da se otvori put do energije u sebi – svejedno da li neko traži ravnotežu u životu, mir, refleksiju ili prostor za razmišljanje. Kao i kristali, energetski šeširi rade istu stvar”, rekla je Sindi Fišman, kustoskinja.
Čiste primarne boje vladaju u centralnom galerijskom prostoru. Boje ostaju unutar sebe, što je simbolika s namerom. Jer komunikacija na koju pozivaju ove estetizovane Tesline antene, usamljena je komunikacija. To je razgovor sa samim sobom, ne sa drugima. Prvi nastup umetnice najavljen je za kraj septembra u londonskoj Kranjevskoj Akademiji umetnosti. Beč je razočaran da je on preskočen. I sa povređenim kolenom, Marina je šampion naslovnih stranica.
„Boja je nosilac značenja. Marina vešto koristi boju u onome što radi. Boje agiraju jedna s drugom, kao i u životu. Crvena izaziva potpuno drugi osećaj nego žuta, svi to znamo, dnevno doživljavamo tu razliku. Ovaj ciklus pokazuje jednu stranu Marine koja je zabavna i zaigrana, uz to poseduje eleganciju, lepotu i istančani kvalitet u kompoziciji”, dodaje kustoskinja.
Ljudsko telo kao tema nije novo. Ono novo čime se Marina Abramović upisala u istoriju umetnosti jeste telo kao materijal umetnosti. Njeni radovi su kao tagli slike Luča Fontane, samo što se ovde ne reže platno, već telo. To je umetnost koja više govori o društvu, nego o umetniku.
(RTS)
