Jedna se bavi praznicima obilja i luksuza, druga disciplinom oskudice.
Iza neorenesansnog pročelja koje čuva tradiciju harmonije i proporcije, smestilo se ovog momenta nekoliko disonantnih izložbi. Neke se bave stanjima viška i rasipa, ili se javljaju iz kulture zabave sa potpuno političkim zahtevima. Neke su mesta zabrinutosti i straha zbog nestanka prirodnih resursa. Emocije jedne epohe uvek osciliraju između racionalnog apolonijskog i zaigranog dionizijskog principa. To nije novo. Umetnost je kako tu razliku učiniti vidljivom. Izložba o „škartu“ Birke Gorm tretira odbačene materijale kao napuštenu decu.
„Uglavnom radim sa materijalima koji više nemaju nikakvu vrednost zato što su defektni, zarđali, raspareni, anahroni kao vreće od jute. Tretiram ih sa mnogo pažnje kao da imaju veliku vrednost. Provodim mnogo vremena sa njima, jer kako su zastareli i odbačeni, njih u stvari nema, pa daleko i dugo putujem da ih uopšte nađem. Glavnina od toga je smeće, a tako izgledaju i mesta gde ih skupljam. Kad dođu kod mene, onda postaju nešto drugo – delovi novih sistema za preživljavanje“, objašnjava Birke Gorm.
Izložba na gornjem spratu je, naprotiv, dionizijska. Ona prati ekstatično, kolektivno veselo, u transu bezgranično, i fiksira ih kao osobine proslava od rokokoa do danas. Paradigma „hleba i igara“, gde se zabava posmatra kao reakcionarni momenat, ovde je okrenuta na glavu. Poruka je: Slavlje je pobuna, a ne mirenje.
„Proslave i igre uvek imaju dve strane – jednu koja je inkluzivna, obuhvata i poziva, drugu tamniju, koja isključuje i zabranjuje, izvesne grupe prihvata, druge ne želi. Svaka proslava je Janusova glava koja gleda u dva smera. Centralni doprinos izložbi je prezentacija Bogomira Doringera. On se intenzivno bavio temom ‘rejva'/kolektivnog plesa, ali kao političkog izraza, da bi pokazao kako ‘klabing’ (clubbing) nije samo kulturna industrija, već poziv na razgovor o novom tipu društva“, kaže Brigite Felderer, kustos izložbe Fest/Igre.
Na kraju se posetilac sreće sa iznenadnim upadom apolonijskog principa kroz dizajn Helmuta Langa. Trezvenost je vizuelna, ne stvarna, jer sjaj, odsjaj i zlatni refleksi samo stvaraju utisak da tu leže razmontirani delovi oklopa Atine Palade ili Apolonovih sunčanih kola. Kao kraj jedne kulture koja skuplja komadiće za novi kompozitni početak.
(RTS)
